Масовно отказивање летова: Магла направила хаос за авио-саобраћај у Београду - Авиони преусмеравани, ево колика су кашњења
Смањена видљивост због густе магле од раних јутарњих сати озбиљно је пореметила одвијање авио-саобраћаја на Аеродрому Београд „Никола Тесла“ (БЕГ).
Према актуелним метеоролошким подацима у 14.00, хоризонтална видљивост је пала на свега 200 метара, док се база облака налази на око 100 стопа (око 30м), што је аеродром сврстало у ЛИФР категорију операција.
МЕТАР измерен у 12.00 УТЦ указује на присуство магле (ФГ), температуру и тачку росе од 0 степени Целзијуса, слаб ветар променљивог правца брзине око 7 чворова, као и атмосферски притисак од 1000 хПа.
Вертикална видљивост процењена је на свега 100 стопа, што представља један од најнеповољнијих сценарија за прилаз и слетање авиона.
Због оваквих услова, током преподнева забележен је већи број преусмеравања летова.
Авион аустријске авио-компаније који је летео из Беча преусмерен је у Будимпешту, као и лет кинеске компаније Хаинан ерлајнс из Пекинга и flyDubaija. Авион румунске компаније Таром, који је полетео из Букурешта, вратио се назад на матични аеродром Отопени (ОТП), док је лет Ер Србије из Подгорице слетео на Аеродром Ниш „Константин Велики“ (ИНИ).
Иако је број отказаних летова био релативно мали, поремећаји су се одразили кроз велики број кашњења. Према доступним подацима, просечна кашњења прелазила су сат времена, а очекује се да ће се ефекти јутарњих поремећаја прелити и на поподневне и вечерње поласке и долазне летове.
Једини забележени отказани лет у јутарњем таласу био је лет КЛМ-а за Амстердам, који није реализован јер синоћ није било долазног лета из Холандије, услед проблема на самом аеродрому у Амстердаму изазваних временским условима.
Аеродром Београд је технички опремљен за операције у условима веома смањене видљивости, будући да располаже системом инструменталног прилаза категорије ЦАТ ИИИб. Овај систем омогућава слетања при изузетно ниским вредностима видљивости и базе облака, али његова примена зависи не само од инфраструктуре аеродрома, већ и од оспособљености посаде, сертификације авиона, као и процедуралних ограничења сваке појединачне авио-компаније.
Упркос томе, комбинација густе магле, ниске базе облака и засићености саобраћаја током јутарњих сати довела је до ланчаних кашњења и преусмеравања, што је још једном показало колико су зимски метеоролошки услови пресудан фактор у функционисању авио-саобраћаја. Уколико се видљивост не побољша током дана, реално је очекивати да ће поремећаји у реду летења потрајати и током вечери.