Milioni uloženi u borbu protiv suše: Novi sistemi za navodnjavanje grade se širom Srbije, ali mnoge oranice i dalje ostaju bez vode
Srbija svake dve do tri godine zbog suše izgubi oko trećine poljoprivredne proizvodnje, dok se od približno tri miliona hektara oranica navodnjava svega osam odsto. Država je pre 13 godina od Razvojnog fonda Abu Dabija uzela kredit od 97 miliona dolara za izgradnju i obnovu sistema za navodnjavanje, a završetak projekta najavljen je do kraja ove godine
Sve duži periodi bez padavina, visoke temperature i nedostatak vode poslednjih godina povećavaju rizike u biljnoj proizvodnji. Poljoprivrednici su zbog toga često prinuđeni da sami kopaju bunare, čiji kapaciteti uglavnom nisu dovoljni za navodnjavanje većih površina.
Jedan od njih je Isidor Bogdanović iz Trbušana kod Čačka, koji obrađuje oko 40 hektara. Čim je završena modernizacija hidrosistema Čačak–Parmenac, prijavio se za priključak.
- Ovaj zalivni sistem znači mnogo, posebno poslednjih godina, kada imamo ekstremne suše koje traju i do tri meseca. Bili smo prinuđeni da kopamo bunare, ali oni nisu mogli da zadovolje potrebe - kaže Bogdanović za RTS.
Sistem Čačak–Parmenac pokriva oko 400 hektara
Sistem za navodnjavanje Čačak–Parmenac izgrađen je pre sedam decenija, a „Srbijavode“ su ga pre tri godine modernizovale i izgradile kanal dug pet kilometara. Više od stotinu korisnika dobilo je priključke i mogućnost da navodnjava njive, dok je vrednost investicije iz Fonda Abu Dabija iznosila 5,7 miliona evra.
Prema rečima Ivana Petrovića, inženjera za održavanje ovog sistema, trenutno se navodnjava oko 400 hektara obradivih površina u selima Prijevor i Trbušani.
Za ovu godinu planirano je proširenje mreže prema višim delovima ovih sela, gde se pretežno nalaze voćnjaci. Voda se zahvata iz Zapadne Morave, kod stare brane Parmenac.
Bez kontrole kvaliteta vode nema bezbednog navodnjavanja
Stručnjaci upozoravaju da izgradnja infrastrukture nije dovoljna ukoliko se istovremeno ne kontrolišu kvalitet vode i stanje zemljišta.
Profesorka Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta ukazuje da površinske vode mogu biti opterećene komunalnim i drugim otpadnim vodama, zbog čega je neophodno redovno praćenje njihovog kvaliteta i, gde je potrebno, odgovarajući tretman pre upotrebe u biljnoj proizvodnji.
Analize vode i zemljišta trebalo bi da pokažu ne samo da li je navodnjavanje bezbedno, već i koje kulture najviše odgovaraju određenoj parceli.
Potencijal sistema DTD pet puta veći od sadašnjeg korišćenja
Veliki potencijal za povećanje navodnjavanih površina postoji i u Vojvodini. Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav dug je oko 730 kilometara i izgrađen je prvenstveno radi odvodnjavanja, ali njegovi višenamenski kanali mogu da se koriste i za navodnjavanje.
Iz sistema DTD trenutno se navodnjava oko 100.000 hektara, dok se njegov potencijal procenjuje na približno pola miliona hektara.
Ipak, deo kanalske mreže je zapušten i nedovoljno održavan, što ograničava korišćenje raspoloživih kapaciteta u periodima suše.
Najavljeno navodnjavanje još 122.000 hektara
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da bi projekat koji se finansira iz Razvojnog fonda Abu Dabija trebalo da bude završen do kraja godine.
Prema njegovim rečima, realizacijom projekta trebalo bi da bude omogućeno navodnjavanje više od 122.000 novih hektara poljoprivrednog zemljišta.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da povećanje površina pod sistemima mora da prati racionalno korišćenje vode i pravilno upravljanje zemljištem. Pre podizanja zasada preporučuju agrohemijske analize i izbor kultura u skladu sa osobinama zemljišta.
Posebno upozoravaju da na najplodnijim vojvođanskim oranicama treba pažljivo planirati podizanje višegodišnjih zasada, jer su ta zemljišta prvenstveno pogodna za ratarsku i povrtarsku proizvodnju.
