POLJOPRIVREDNICI NA UDARU! Sve što nije uništeno biće - NEMA SPASA DO SLEDEĆE GODINE
Prinos ovogodišnjeg roda voćki mogao bi da bude umanjen čak za trideset odsto, upozoravaju stručnjaci.
Sneg koji je usred proleća okovao Srbiju napravio je probleme voćarima i povrtarima. Mraz je uništio kajsije, breskve, šljive i trešnje, a od povrća krompir, upozoravaju stručnjaci.
EPS PROMENIO STATUT: Više nije javno preduzeće, evo šta to tačno znači za državu i građane
AMERIČKA EKONOMIJA PRED KOLAPSOM?! Kompanija koja razvija rakete proglasila BANKROT
DA LI ĆE OSNOVNE NAMIRNICE SMETI DA POSKUPE? Vlada Srbije donela odluku
Zbog toga bi, kažu oni, ovogodišnji prinos mogao da bude umanjen za čak trideset odsto, što će podići cene voća za oko 20 odsto.
Šljivama nema spasa
Voćari iz čačanskog kraja kažu da je situacija sa zasadima, posle dva dana snežnih padavina, zabrinjavajuća.
- Težak i mokar sneg polomio je mlade izdanke, a mnoge voćke su promrzle od niskih temperatura, koje su bile za 15 stepeni niže od proseka za ovo doba godine. Mi imamo oko 20.000 sadnica šljive i sve to je osvanulo pod snegom, ali to nije ono najgore. Na granama je debeli sloj leda i evidentno je da je sve ono što je počelo vegetaciju sada uništeno. Dodatno nas plaši najavljeni minus do kraja nedelje. Ukoliko se to zaista dogodi, sve što nije uništeno do juče biće uništeno od mraza u narednih nekoliko dana - kaže voćar Veselin Vujović iz sela Kačulice.
Meštani kažu da ne pamte kada je u aprilu osvanulo oko četrdeset centimetara snega i dodaju da je šljiva uništena.
- Nema spasa, do sledeće godine nema cveta. Za ovu godinu sa šljivama se čini da je kraj, nažalost. Osim šljiva, kajsiju je već desetkovao mraz, a i trešnja je pod znakom pitanja. Ako nešto opstane od voća, to jedino može biti jabuka, koja još uvek nije procvetala - dodao je Veselin.
Kako zaštititi biljke
Direktor Instituta za voćarstvo Darko Jevremović kaže da primarni načini zaštite u ovim momentima i nisu nešto što bi moglo da bude od velike pomoći.
- Postoje neki načini zaštite voćnih vrsta i to su, pre svega, primitivni, od zadimljavanja, do paljenja slame kako bi se podigla temperatura u voćnjacima, ali svi oni u praksi daju veoma malo rezultata, a zahtevaju puno ljudskog rada. Postoje savremene metode kao što su orošavanje, tako da se ta rosa, odnosno vlaga kojom se zasadi prskaju pretvara polako u led i oslobađa se određena količina toplote i na taj način se štite cvetovi. Međutim, u našim zasadima ti sistemi skoro i da ne postoje - kaže Jevremović.
Da bi rod zbog ovakvih vremenskih prilika mogao da bude i za 30 odsto manji, napomenuo je i direktor Poljoprivredne stručne službe u Prokuplju Aleksandar Petković.
- Prethodne noći je temperatura bila ispod nule. Ako se tako nastavi, ovogodišnji prinosi biće znatno umanjeni, a ono što se sačuva moraće da poskupi - rekao je Petković.
Agroekonomisti i voćari su i pre vremenskih nepogoda koje su ih zadesile upozoravali da bi voće ove sezone moglo da košta i do 20 odsto više nego prošle godine.
- Naravno, sve će zavisiti od tržišta. Kada je umanjen rod ili oštećen plod, bez obzira na voćnu vrstu, cena će biti znatno uvećana, čak i do dvadeset odsto. To je činjenica. Sasvim je izvesno sledeće: proizvodnja je poskupela, preparati kojima se voće tretira, đubrivo, a da ne pominjemo cene nafte, koja je neophodna prilikom mašinske obrade voćnjaka - navodi agroekonomista Žarko Galetin.
Dobro za pšenicu
Milan Prostran, agroekonomista, upozorava na mogući mraz, podsećajući da nije neobično da kasni mrazevi naprave štetu na ranom voću, posebno na kajsijama i breskvama.
- Bilo je mrazeva i krajem aprila i uvek se događa da u tom periodu neka vrsta strada. Više je ovde problem mraza nego snega, ako potraje, kažu da mogu da stradaju i maline na minus tri stepena. Sa druge strane, on je poželjan za ratarske kulture, za pšenicu, da se poboljša vlaga zemljišta, koja je deficitarna već duže vreme, ali će zbog ovoga verovatno da kasni setva. Kada je povrće u pitanju, može da strada krompir - zaključuje Prostran.
U narednim danima biće poznata šteta
Milan Erić, voćar iz okoline Čačka, kaže da se čeka na procenu štete i da će ona biti poznata u narednim danima.
- U čačanskom kraju većina voćnih kultura je u punom cvetu i to je najosetljivija faza, najosetljivija na niske temperature. Ono što je bitno, ukoliko padavine, odnosno sneg pokriju cvetove, čak i neki mrazevi koji bi dali veća oštećenja, biće sanirani i neće prouzrokovati veća oštećenja na biljnoj kulturi. Čekamo, videćemo šta će to proizvesti u narednom periodu - rekao je Erić.