NEPREDVIDIVE KLIMATSKE PROMENE PRETE SRPSKOM VOĆARSTVU: Borba za očuvanje useva
Stručnjaci upozoravaju na predstojeći mraz.
Najveću pretnju najprofitabilnijoj grani sprske poljoprivrede, voćarstvu, predstavljaju vremenske neprilike. Voćari strahuju od mraza koji bi mogao da uništi biljke pred cvetanje.
SPEKTAKULARNI POVRATAK: Nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" vraća se i ove godine, najavljene i NOVINE
"OVO SU DOBRI POKAZATELJI": Vučić - Prvi smo u regionu po visini plata, očekujemo preko PET miliona evra stranih investicija
PODRŠKA DRŽAVE ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: Paorima jeftiniji kredit, evo kolika je kamata
Moraće se pripremiti i za sušu tokom leta, grad i oluje. Stručnjaci ističu da ulaganje u zaštitne sisteme predstavlja invensticiju, a ne trošak. Visoke temperature tokom januara i februara dovelo je voće do faze pupoljka, što predstavlja pretnju od mraza. Ako temperatura padne ispod nule, mnogi usevi će biti ugroženi.
- Zavisi od sorte i od parcele, kako i gde kreće vegetacija. Dugo je vremena, međutim, još do kraja marta i početka aprila, gde smo i dalje u riziku - ukazuje Janko Lužanin, voćar iz Miokovca kod Čačka.
Da bi voće bilo zaštićeno od nepovoljnih vremenskih uslova, stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da implementiraju savremene tehnologije. Ističu da je to dobar ulog sa obzirom na to da država vraća 50 odsto uloženog.
Voćar iz sela Grgure kod Čačka Dragiša Ignjatović navodi da je uradio sve što je trebalo da bi zaštito voće – krečenje, rezanje, okopavanje….
- Sada je sve u božijim rukama. Može da iscveta, kao da ništa nismo radili - zabrinut je Ignjatović.
- Korišćenje antifrost sistema je najbolji način zaštite od niskih temperatura. Koristili smo ga kod jabučastih voćnih vrsta, ali smo krenilu i i kod koštičavih – kod trešnje i kajsije. Mogu se koristiti i vetro-turbine, te ubacivanje toplog vazduha, ali i primitivan način korišćenja bala - avodi prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Klimatolozi najavljuju toplije proleće od uobičajenog, ali ističu da rizik od mraza idalje postoji, posebno u nižim predelima. Onima koji prežive leto bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji.
- Rizik je veliki za vrste koje kasno sazrevaju od velikih vrućina i suše. Letnja sezona nam se dosta 'osušila', laički rečeno, prosečno su smanjene padavine - navodi prof. dr Ana Vuković Vimić, klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Profesor Keserović naglašava potrebu podizanja zasada sa protivgradnim mrežama, koje štite ne samo od grada već i od visokih temperatura. Uprkos izazovima, procenjuje se da ćemo ove godine ubrati oko milion i četristo hiljada tona voća, što je pedest hiljada tona više od prošle. Najveća očekivanja su od šljive, jabuke i kruške, kojima je vreme išlo na ruku.
(Srbija Danas/Kurir)