НЕПРЕДВИДИВЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ПРЕТЕ СРПСКОМ ВОЋАРСТВУ: Борба за очување усева
Стручњаци упозоравају на предстојећи мраз.
Највећу претњу најпрофитабилнијој грани спрске пољопривреде, воћарству, представљају временске неприлике. Воћари страхују од мраза који би могао да уништи биљке пред цветање.
СПЕКТАКУЛАРНИ ПОВРАТАК: Наградна игра "Узми рачун и победи" враћа се и ове године, најављене и НОВИНЕ
"ОВО СУ ДОБРИ ПОКАЗАТЕЉИ": Вучић - Први смо у региону по висини плата, очекујемо преко ПЕТ милиона евра страних инвестиција
ПОДРШКА ДРЖАВЕ ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ: Паорима јефтинији кредит, ево колика је камата
Мораће се припремити и за сушу током лета, град и олује. Стручњаци истичу да улагање у заштитне системе представља инвенстицију, а не трошак. Високе температуре током јануара и фебруара довело је воће до фазе пупољка, што представља претњу од мраза. Ако температура падне испод нуле, многи усеви ће бити угрожени.
- Зависи од сорте и од парцеле, како и где креће вегетација. Дуго је времена, међутим, још до краја марта и почетка априла, где смо и даље у ризику - указује Јанко Лужанин, воћар из Миоковца код Чачка.
Да би воће било заштићено од неповољних временских услова, стручњаци апелују на пољопривреднике да имплементирају савремене технологије. Истичу да је то добар улог са обзиром на то да држава враћа 50 одсто уложеног.
Воћар из села Гргуре код Чачка Драгиша Игњатовић наводи да је урадио све што је требало да би заштито воће – кречење, резање, окопавање….
- Сада је све у божијим рукама. Може да исцвета, као да ништа нисмо радили - забринут је Игњатовић.
- Коришћење антифрост система је најбољи начин заштите од ниских температура. Користили смо га код јабучастих воћних врста, али смо кренилу и и код коштичавих – код трешње и кајсије. Могу се користити и ветро-турбине, те убацивање топлог ваздуха, али и примитиван начин коришћења бала - аводи проф. др Зоран Кесеровић са новосадског Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Климатолози најављују топлије пролеће од уобичајеног, али истичу да ризик од мраза идаље постоји, посебно у нижим пределима. Онима који преживе лето без губитака, борба са последицама климатских промена тек предстоји.
- Ризик је велики за врсте које касно сазревају од великих врућина и суше. Летња сезона нам се доста 'осушила', лаички речено, просечно су смањене падавине - наводи проф. др Ана Вуковић Вимић, климатолог са Пољопривредног факултета у Земуну.
Професор Кесеровић наглашава потребу подизања засада са противградним мрежама, које штите не само од града већ и од високих температура. Упркос изазовима, процењује се да ћемо ове године убрати око милион и четристо хиљада тона воћа, што је педест хиљада тона више од прошле. Највећа очекивања су од шљиве, јабуке и крушке, којима је време ишло на руку.
(Србија Данас/Курир)