Opasna zaduženost: Globalni dug nikada veći, stručnjaci upozoravaju na posledice
Globalni dug se stabilizovao, iako ostaje na povišenom nivou, jer je kontinuirano smanjenje kreditiranja privatnog sektora ublažilo veće zaduživanje vlada. Ukupni dug se prošle godine malo promenio i ostao je na nivou nešto iznad 235 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda, prema najnovijem ažuriranju Globalne baze podataka o dugu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)
Privatni dug se smanjio ispod 143 procenta BDP-a, na najniži nivo od 2015. godine, što odražava smanjenje obaveza domaćinstava i malu promenu u dugu nefinansijskih korporacija. Nasuprot tome, javni dug je porastao na skoro 93 procenta, prema bazi podataka MMF-a koja se zasniva na godišnjem istraživanju iznosa i strukture duga koji drže vlade, preduzeća i domaćinstva.
Izraženo u američkim dolarima, ukupni dug se blago povećao na 251 bilion dolara, pri čemu je javni dug porastao na 99,2 biliona, a privatni se smanjio na 151,8 biliona dolara.
Različiti trendovi među zemljama i grupama sa različitim prihodima
Kako se navodi u zvaničnom blogu MMF-a, ovi globalni proseci prikrivaju značajne razlike među zemljama i grupama (prema njihovim prihodima). Dok SAD i Kina nastavljaju da igraju dominantnu ulogu u oblikovanju globalne dinamike duga, kako je pokazao Fiskalni monitor MMF-a iz aprila, nivo duga i deficita u mnogim zemljama i dalje je visok i zabrinjavajući u istorijskom kontekstu, i u razvijenim i u ekonomijama u razvoju.
U Sjedinjenim Američkim Državama dug opšte države prošle godine je porastao na 121 procenat BDP-a (sa 119 procenata), dok je Kina zabeležila rast na 88 procenata (sa 82). Isključujući SAD, javni dug u razvijenim ekonomijama pao je za više od 2,5 procentnih poena, na 110 procenata BDP-a.
Povećanja u nekim velikim razvijenim ekonomijama poput Francuske i Velike Britanije neutralisana su padovima u Japanu i manjim ekonomijama, kao što su Grčka i Portugal.
Isključujući Kinu, javni dug na rastućim tržištima i u ekonomijama u razvoju blago je pao na ispod 56 procenata u proseku.
Trendovi privatnog duga značajno su varirali među zemljama. SAD su zabeležile značajan pad od 4,5 procentnih poena, na 143 procenta BDP-a, dok je Kina zabeležila rast od šest poena, na 206 procenata BDP-a. Među drugim tržištima u razvoju i ekonomijama u razvoju, privatno zaduživanje je naglo poraslo u većim ekonomijama poput Brazila, Indije i Meksika, ali je opalo u Čileu, Kolumbiji i Tajlandu.
Šta pokreće obrasce javnog i privatnog duga?
Uporno visok globalni fiskalni deficit, u proseku oko pet procenata BDP-a, glavni je pokretač rasta javnog duga. Ovaj deficit i dalje odražava zaostale troškove od Covida-19 – kao što su subvencije i socijalne beneficije – u kombinaciji sa rastućim neto troškovima kamata, navode iz MMF-a.
Pad privatnog duga proizilazi iz različitih faktora u zavisnosti od zemlje i grupe prema prihodima. U mnogim razvijenim ekonomijama kompanije se manje zadužuju, verovatno kao odgovor na slabe izglede rasta, nastavljajući trend koji je započet 2023. godine. U SAD snažne bilansne pozicije i gotovinske rezerve takođe doprinose manjem korporativnom zaduživanju. U drugim slučajevima, rast javnog duga uz pad privatnog sugeriše efekat istiskivanja, u kojem teško javno zaduživanje ograničava dostupnost kredita ili povećava njegovu cenu za privatni sektor.
- U Kini je rast privatnog duga predvodio dug nefinansijskih korporacija. Ovo povećanje, uprkos trajnoj slabosti u sektoru nekretnina, odražava i dalje obilnu ponudu kredita, posebno za podršku strateškim sektorima. Nasuprot tome, dug domaćinstava se blago smanjio, jer slaba tražnja za hipotekama i zabrinutost u vezi sa zaposlenjem i rastom plata i dalje utiču na zaduživanje - ocenjuje MMF.
Drugde, na velikim rastućim tržištima i u ekonomijama u razvoju, rast privatnog duga proizilazi iz visokih kamatnih stopa i njihovog uticaja na nenaplative zajmove (kao u Brazilu), poboljšanih kratkoročnih izgleda rasta (kao u Indiji) i korporativnih spajanja i akvizicija. Suprotno tome, slabiji izgledi rasta doveli su do pada privatnog duga u zemljama poput Kolumbije ili Tajlanda.
U zemljama sa niskim prihodima, nedavna dinamika duga odražava niz dodatnih faktora. Oni uključuju ograničeniji finansijski razvoj, zategnute uslove likvidnosti i efekte istiskivanja povezane sa vezom između državnog i privatnog duga.
- Vlade bi trebalo da pomognu u upravljanju ovim trendovima tako što će dati prioritet postepenim fiskalnim prilagođavanjima u okviru kredibilnog plana srednjoročnog perioda radi smanjenja javnog duga, uz pomoć u izbegavanju istiskivanja privatnog zaduživanja i investicija. Istovremeno, podsticanje okruženja koje jača ekonomski rast i smanjuje neizvesnost pomoći će u ublažavanju javnog duga i ohrabrivanju ulaganja privatnog sektora - zaključuje MMF.
Izvor: Srbija Danas/Biznis.rs
