Опасна задуженост: Глобални дуг никада већи, стручњаци упозоравају на последице
Глобални дуг се стабилизовао, иако остаје на повишеном нивоу, јер је континуирано смањење кредитирања приватног сектора ублажило веће задуживање влада. Укупни дуг се прошле године мало променио и остао је на нивоу нешто изнад 235 процената глобалног бруто домаћег производа, према најновијем ажурирању Глобалне базе података о дугу Међународног монетарног фонда (MMF)
Приватни дуг се смањио испод 143 процента БДП-а, на најнижи ниво од 2015. године, што одражава смањење обавеза домаћинстава и малу промену у дугу нефинансијских корпорација. Насупрот томе, јавни дуг је порастао на скоро 93 процента, према бази података ММФ-а која се заснива на годишњем истраживању износа и структуре дуга који држе владе, предузећа и домаћинства.
Изражено у америчким доларима, укупни дуг се благо повећао на 251 билион долара, при чему је јавни дуг порастао на 99,2 билиона, а приватни се смањио на 151,8 билиона долара.
Различити трендови међу земљама и групама са различитим приходима
Како се наводи у званичном блогу ММФ-а, ови глобални просеци прикривају значајне разлике међу земљама и групама (према њиховим приходима). Док САД и Кина настављају да играју доминантну улогу у обликовању глобалне динамике дуга, како је показао Фискални монитор ММФ-а из априла, ниво дуга и дефицита у многим земљама и даље је висок и забрињавајући у историјском контексту, и у развијеним и у економијама у развоју.
У Сједињеним Америчким Државама дуг опште државе прошле године је порастао на 121 проценат БДП-а (са 119 процената), док је Кина забележила раст на 88 процената (са 82). Искључујући САД, јавни дуг у развијеним економијама пао је за више од 2,5 процентних поена, на 110 процената БДП-а.
Повећања у неким великим развијеним економијама попут Француске и Велике Британије неутралисана су падовима у Јапану и мањим економијама, као што су Грчка и Португал.
Искључујући Кину, јавни дуг на растућим тржиштима и у економијама у развоју благо је пао на испод 56 процената у просеку.
Трендови приватног дуга значајно су варирали међу земљама. САД су забележиле значајан пад од 4,5 процентних поена, на 143 процента БДП-а, док је Кина забележила раст од шест поена, на 206 процената БДП-а. Међу другим тржиштима у развоју и економијама у развоју, приватно задуживање је нагло порасло у већим економијама попут Бразила, Индије и Мексика, али је опало у Чилеу, Колумбији и Тајланду.
Шта покреће обрасце јавног и приватног дуга?
Упорно висок глобални фискални дефицит, у просеку око пет процената БДП-а, главни је покретач раста јавног дуга. Овај дефицит и даље одражава заостале трошкове од Covida-19 – као што су субвенције и социјалне бенефиције – у комбинацији са растућим нето трошковима камата, наводе из ММФ-а.
Пад приватног дуга произилази из различитих фактора у зависности од земље и групе према приходима. У многим развијеним економијама компаније се мање задужују, вероватно као одговор на слабе изгледе раста, настављајући тренд који је започет 2023. године. У САД снажне билансне позиције и готовинске резерве такође доприносе мањем корпоративном задуживању. У другим случајевима, раст јавног дуга уз пад приватног сугерише ефекат истискивања, у којем тешко јавно задуживање ограничава доступност кредита или повећава његову цену за приватни сектор.
- У Кини је раст приватног дуга предводио дуг нефинансијских корпорација. Ово повећање, упркос трајној слабости у сектору некретнина, одражава и даље обилну понуду кредита, посебно за подршку стратешким секторима. Насупрот томе, дуг домаћинстава се благо смањио, јер слаба тражња за хипотекама и забринутост у вези са запослењем и растом плата и даље утичу на задуживање - оцењује ММФ.
Другде, на великим растућим тржиштима и у економијама у развоју, раст приватног дуга произилази из високих каматних стопа и њиховог утицаја на ненаплативе зајмове (као у Бразилу), побољшаних краткорочних изгледа раста (као у Индији) и корпоративних спајања и аквизиција. Супротно томе, слабији изгледи раста довели су до пада приватног дуга у земљама попут Колумбије или Тајланда.
У земљама са ниским приходима, недавна динамика дуга одражава низ додатних фактора. Они укључују ограниченији финансијски развој, затегнуте услове ликвидности и ефекте истискивања повезане са везом између државног и приватног дуга.
- Владе би требало да помогну у управљању овим трендовима тако што ће дати приоритет постепеним фискалним прилагођавањима у оквиру кредибилног плана средњорочног периода ради смањења јавног дуга, уз помоћ у избегавању истискивања приватног задуживања и инвестиција. Истовремено, подстицање окружења које јача економски раст и смањује неизвесност помоћи ће у ублажавању јавног дуга и охрабривању улагања приватног сектора - закључује ММФ.
Извор: Србија Danas/Biznis.rs