Опасна задуженост: Глобални дуг никада већи, стручњаци упозоравају на последице

Приватни дуг се смањио испод 143 процента БДП-а, на најнижи ниво од 2015. године, што одражава смањење обавеза домаћинстава и малу промену у дугу нефинансијских корпорација. Насупрот томе, јавни дуг је порастао на скоро 93 процента, према бази података ММФ-а која се заснива на годишњем истраживању износа и структуре дуга који држе владе, предузећа и домаћинства.

Изражено у америчким доларима, укупни дуг се благо повећао на 251 билион долара, при чему је јавни дуг порастао на 99,2 билиона, а приватни се смањио на 151,8 билиона долара.

Различити трендови међу земљама и групама са различитим приходима

Како се наводи у званичном блогу ММФ-а, ови глобални просеци прикривају значајне разлике међу земљама и групама (према њиховим приходима). Док САД и Кина настављају да играју доминантну улогу у обликовању глобалне динамике дуга, како је показао Фискални монитор ММФ-а из априла, ниво дуга и дефицита у многим земљама и даље је висок и забрињавајући у историјском контексту, и у развијеним и у економијама у развоју.

У Сједињеним Америчким Државама дуг опште државе прошле године је порастао на 121 проценат БДП-а (са 119 процената), док је Кина забележила раст на 88 процената (са 82). Искључујући САД, јавни дуг у развијеним економијама пао је за више од 2,5 процентних поена, на 110 процената БДП-а.

Повећања у неким великим развијеним економијама попут Француске и Велике Британије неутралисана су падовима у Јапану и мањим економијама, као што су Грчка и Португал.

Искључујући Кину, јавни дуг на растућим тржиштима и у економијама у развоју благо је пао на испод 56 процената у просеку.

Трендови приватног дуга значајно су варирали међу земљама. САД су забележиле значајан пад од 4,5 процентних поена, на 143 процента БДП-а, док је Кина забележила раст од шест поена, на 206 процената БДП-а. Међу другим тржиштима у развоју и економијама у развоју, приватно задуживање је нагло порасло у већим економијама попут Бразила, Индије и Мексика, али је опало у Чилеу, Колумбији и Тајланду.

Шта покреће обрасце јавног и приватног дуга?

Упорно висок глобални фискални дефицит, у просеку око пет процената БДП-а, главни је покретач раста јавног дуга. Овај дефицит и даље одражава заостале трошкове од Covida-19 – као што су субвенције и социјалне бенефиције – у комбинацији са растућим нето трошковима камата, наводе из ММФ-а.

Пад приватног дуга произилази из различитих фактора у зависности од земље и групе према приходима. У многим развијеним економијама компаније се мање задужују, вероватно као одговор на слабе изгледе раста, настављајући тренд који је започет 2023. године. У САД снажне билансне позиције и готовинске резерве такође доприносе мањем корпоративном задуживању. У другим случајевима, раст јавног дуга уз пад приватног сугерише ефекат истискивања, у којем тешко јавно задуживање ограничава доступност кредита или повећава његову цену за приватни сектор.

- У Кини је раст приватног дуга предводио дуг нефинансијских корпорација. Ово повећање, упркос трајној слабости у сектору некретнина, одражава и даље обилну понуду кредита, посебно за подршку стратешким секторима. Насупрот томе, дуг домаћинстава се благо смањио, јер слаба тражња за хипотекама и забринутост у вези са запослењем и растом плата и даље утичу на задуживање - оцењује ММФ.

Другде, на великим растућим тржиштима и у економијама у развоју, раст приватног дуга произилази из високих каматних стопа и њиховог утицаја на ненаплативе зајмове (као у Бразилу), побољшаних краткорочних изгледа раста (као у Индији) и корпоративних спајања и аквизиција. Супротно томе, слабији изгледи раста довели су до пада приватног дуга у земљама попут Колумбије или Тајланда.

У земљама са ниским приходима, недавна динамика дуга одражава низ додатних фактора. Они укључују ограниченији финансијски развој, затегнуте услове ликвидности и ефекте истискивања повезане са везом између државног и приватног дуга.

- Владе би требало да помогну у управљању овим трендовима тако што ће дати приоритет постепеним фискалним прилагођавањима у оквиру кредибилног плана средњорочног периода ради смањења јавног дуга, уз помоћ у избегавању истискивања приватног задуживања и инвестиција. Истовремено, подстицање окружења које јача економски раст и смањује неизвесност помоћи ће у ублажавању јавног дуга и охрабривању улагања приватног сектора - закључује ММФ.

Извор: Србија Danas/Biznis.rs