Naftna industrija gasi svetla: "Preko noći" se sve promenilo, masovna gašenja u toku - cene goriva u velikoj opasnosti

Dok se svetska javnost još uvek bavi ratovima, inflacijom i klimatskim promenama, u tišini se odvija jedan od najvećih potresa u globalnoj energetici poslednjih decenija. Rafinerije koje su decenijama snabdevale čitave države gorivom, zapošljavale hiljade radnika i predstavljale stub nacionalne bezbednosti - jedna po jedna gase se, prelaze u stečaj ili se u poslednjem trenutku spasavaju političkim intervencijama. Od Velike Britanije i Škotske, preko Kalifornije, pa sve do istočne Evrope, mapa svetske naftne industrije se ubrzano menja.

Ono što dodatno uznemirava tržišta jeste činjenica da se ova gašenja ne dešavaju zbog jedne krize, već kao posledica kombinacije faktora: pada potražnje za klasičnim gorivima, agresivnih ekoloških regulativa, rasta troškova proizvodnje, ali i strateškog premeštanja energetske moći ka Aziji i Bliskom istoku. U isto vreme, pojedine vlade ulaze u otvorenu borbu sa tržištem, menjaju zakone i suspenduju propise kako bi spasile poslednje velike rafinerije od potpunog gašenja, svesne da bi njihov nestanak mogao da izazove skok cena goriva i energetsku zavisnost.

Zato se sve češće postavlja pitanje koje zabrinjava i ekonomiste i obične građane: da li svet svedoči kontrolisanom prelazu u novu energetsku eru - ili sporom kolapsu industrije koja je više od jednog veka pokretala planetu? Upravo kroz primere velikih rafinerija koje su u proteklih godinu dana ugašene ili spašene u poslednjem trenutku, postaje jasno da se naftna industrija nalazi na prelomnoj tački, čije će posledice tek biti vidljive.

Rafinerije širom sveta zatvaraju se ili se transformišu

U 2025. i početkom 2026. godine, naftna industrija suočila se sa bez presedana realnim pomeranjima, sa nizom trajnih i privremenih gašenja rafinerija u Evropi i SAD, dok neke države i dalje pokušavaju da spasu ključne objekte od potpunog kolapsa. Sve ovo ne ukazuje samo na pad tradicionalnog sektora prerade nafte, već i na dublje promene u globalnoj energetskoj ekonomiji - prelaz ka čistijim izvorima, nove tehnologije, kao i promene potražnje i regulative.

Šta se sve zatvorilo? U pitanju su velika imena.

Grangemouth (Škotska, UK)

Jedna od najstarijih i najikoničnijih rafinerija u Velikoj Britaniji – Grangemouth – završila je preradu sirove nafte u aprilu 2025., a kompletna prerada je ugašena do juna iste godine. Nekada jedan od stubova britanske prerade goriva, objekat je prešao u ulogu terminala za uvoz i distribuciju goriva, jer je domaća tražnja pali ispod nivoa isplativosti. To je direktno rezultat opadanja potražnje za konvencionalnim gorivima i konkurencije modernijih pogona u Aziji i na Bliskom istoku.

Houston Refinery (SAD)

Američka kompanija LyondellBasell trajno je zatvorila svoju rafineriju u Hjustonu početkom 2025. godine, završivši proizvodnju u jednom od najvećih rafinerijskih centara u Teksasu. Odluka je deo dugoročnog plana izlaska iz prerade nafte, podstaknutog padom profita i očekivanim smanjenjem potražnje za motorenim gorivima usled prelaza na električna vozila i obnovljive izvore.

Valero Benicia (Kalifornija, SAD)

Valero je javno objavio da će ugasiti preradu nafte u svojoj rafineriji u Beniciji do aprila 2026., prelazeći na uvoz goriva za snabdevanje lokalnog tržišta. Regulativni izazovi i velike kazne za prekoračenja standarda kvaliteta vazduha dodatno su otežali poslovanje, navodeći kompaniju da prekine preradu uprkos snažnoj ulozi u lokalnoj ekonomiji.

Prax Lindsey (UK)

Rafinerija Lindsey u istočnoj Engleskoj kolabirala je u junu 2025. nakon što je ostala sa samo 203 funte u banci i bila suočena sa ogromnim dugovima i neodrživim troškovima. Ovaj pad finansija doveo je do blokade kredita i obustave prodaje proizvoda, što je praktično zaustavilo njen rad.

Zašto se rafinerije zatvaraju? Tri glavna trenda

Iako se svako gašenje rafinerije formalno objašnjava finansijskim problemima, stečajem ili "strateškim restrukturiranjem", uzrok je gotovo uvek dublji i sistemski. U pozadini ovih odluka nalaze se globalni procesi koji se godinama akumuliraju, ali tek sada postaju vidljivi kroz zatvaranje konkretnih postrojenja. Analiza dostupnih podataka pokazuje da se razlozi mogu svesti na tri ključna trenda koja istovremeno deluju na industriju - menjaju potražnju, ruše profitabilnost i podižu troškove poslovanja do nivoa koji mnoge rafinerije više ne mogu da izdrže.

Energetska tranzicija i smanjena potražnja za tradicionalnim gorivima

Globalno smanjenje potražnje za benzinskim i dizel gorivima - delom zbog porasta električnih vozila, efikasnijih motora i promena transportnih navika - znači da mnoge stare rafinerije više nisu ekonomski održive. Analitičari ističu da potrošnja motornih goriva može dosegnuti svoj vrhunac ove decenije, a zatim stagnirati ili padati.

Ekonomija i konkurencija novih pogona

Stariji objekti u razvijenim ekonomijama ne mogu da konkurišu jeftinijim i tehnološki naprednijim rafinerijama u Aziji i na Bliskom istoku, koje imaju niže troškove rada i energiju. Visoki operativni troškovi i strožije regulative dodatno pritisnu profitne margine.

Regulacije i troškovi po pitanju zaštite okoline

U regionima poput Kalifornije i Europe, strogi standardi kvaliteta vazduha i klimatske regulative čine rad tradicionalnih rafinerija znatno skupljim. Neke kompanije jednostavno ne mogu da opravdaju ogromna ulaganja potrebna za prilagođavanje.

Da li su neka postrojenja spašena? Državne intervencije i kriza u Bugarskoj

U isto vreme kada se rafinerije zatvaraju, neke zemlje aktivno pokušavaju da spreče kolaps ključnih energetskih objekata.

Bugarska vlada je promenila zakone kako bi spasla jedinu rafineriju u zemlji, Lukoil-Neftohim u Burgasu, pred mogućim američkim sankcijama i povlačenjem investitora. Korak koji su preduzeli usmeren je ka održanju snabdevanja gorivom i ekonomskoj stabilnosti.

Takve mere ukazuju na to da vlade još uvek vide rafinerije kao strateške resurse, posebno u državama sa manjkom domaće prerade.

Šta to znači za budućnost globalnog energetskog sektora?

Industrijski trendovi jasno pokazuju da naftne rafinerije nisu na kraju, već se transformišu:

• Prelazak ka terminalima i logistici umesto prerade: objekti kao Grangemouth prelaze u ulogu distributivnih centara.

• Diversifikacija u biogoriva i čistu energiju: mnoge kompanije razmatraju preradu sirovina za bio-goriva, e-goriva i hibridne tehnologije kako bi ostale relevantne u deceniji koja dolazi.

• Rebalans globalnih kapaciteta: dok se kapaciteti u razvijenim državama smanjuju, nove rafinerije nastaju u zemljama u razvoju s rastućom potražnjom - što restruktuira energetsku geografiju.

Tako dolazimo do zaključka da globalna rafinerijska mreža ulazi u fazu duboke reorganizacije. Nema sumnje da tehnološki, regulatorni i tržišni faktori gurnu tradicionalnu preradu nafte u retrospektivu, ali potreba za gorivima, hemikalijama i sirovinama ostaje realna. Dok se neki objekti gase, drugi se adaptiraju ili dobijaju vreme kroz državne intervencije.

Ova transformacija predstavlja najveći energetski preokret od industrijske revolucije - sa značajnim implikacijama po tržišta, radna mesta i energetske bilanse nacija širom sveta.

Gašenja rafinerija koja su se u proteklih godinu dana dogodila širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država nisu izolovani incidenti niti kratkotrajni poremećaji, već signal duboke i nepovratne promene u globalnoj energetskoj arhitekturi. Naftna industrija, kakvu je svet poznavao decenijama, ulazi u fazu u kojoj opstaju samo najefikasniji, najmoderniji i politički najzaštićeniji sistemi, dok se stariji pogoni gase ili se pretvaraju u logističke centre bez realne proizvodnje.

Istovremeno, pokušaji pojedinih vlada da u poslednjem trenutku spasu ključna postrojenja jasno pokazuju da nafta i dalje ostaje strateško pitanje, bez obzira na ambiciozne planove energetske tranzicije. Dok se govori o zelenoj budućnosti, države sve češće biraju pragmatičan put - odlaganje gašenja, pravne manevre i direktne intervencije, svesne da bi nagli nestanak domaće prerade mogao da znači skuplje gorivo, zavisnost od uvoza i političku nestabilnost.

Ono što sledi neće biti nagli kraj nafte, ali ni povratak starog poretka. Pred svetom je period energetske nesigurnosti, u kojem će se paralelno gasiti i rađati novi kapaciteti, menjati vlasnici, a tržišta reagovati nervozno na svaku vest o zatvaranju ili spasavanju još jedne rafinerije. Za potrošače, to znači da su cene goriva, snabdevanje i energetska bezbednost i dalje daleko od stabilnih.

U tom kontekstu, sudbina ugašenih i jedva spašenih rafinerija predstavlja upozorenje, ali i mapu puta: svet ulazi u novu energetsku realnost sporije i haotičnije nego što se očekivalo - i upravo zato će svaka sledeća odluka o nafti imati posledice daleko veće od jednog industrijskog postrojenja.