PRETI ŠOK I NA TRŽIŠTU HRANE? Evo zašto su upozorenja za Evropu zbog rata na Bliskom istoku sve dramatičnija: Vreba opasnost koja je prava NOĆNA MORA ekonomije

Sve su češće najave da se Evropa suočava sa novom velikom krizom, izazvanom američko-izraelskim ratom na Bliskom istoku.

Najveći problem je što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, ključnu brodsku rutu kroz koju prolazi oko petine svetske nafte. Iran, kao deo svog asimetričnog ratovanja, cilja i velike energetske objekte u Kataru i Saudijskoj Arabiji, a poremećaji u globalnim energetskim tokovima ne pokazuju znake jenjavanja.

Stručnjaci smatraju da nijedna zemlja nije imuna na ovaj problem, ali je on posebno izražen u Evropi i Aziji, gde je zavisnost od uvoza nafte i gasa velika, a inflacija već predstavlja ozbiljan ekonomski i politički izazov.

Upozorenja sve dramatičnija

Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto izdao je dramatično upozorenje o ratu sa Iranom, navodeći da ima „zastrašujuće“ informacije koje ukazuju na eskalaciju sukoba, čije će se posledice osetiti širom Evrope.

U intervjuu za list „La Repubblica“, rekao je da zbog prirode svog posla ima pristup informacijama koje ga više ne mogu držati budnim.

„Plašim se šta bi se moglo dogoditi u narednim nedeljama, kao i posledica koje će imati na ekonomiju i svakodnevni život“, rekao je Kroseto. „Ako se rat nastavi, to će biti teret za evropsku ekonomiju uporediv sa pandemijom Kovida ili početkom rata u Ukrajini“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Evropljanima se savetuje da rade od kuće i voze par-nepar

Član izvršnog odbora Evropske centralne banke Janis Sturnaras rekao je za grčki radio da bi Evropa mogla da se suoči sa recesijom ako se sukob sa Iranom odugovlači i cene nafte porastu iznad 150 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen upozorio je da posledice ove krize za energetska tržišta neće biti kratkotrajne, dodajući da je to „veoma ozbiljna situacija kojoj se ne vidi kraj“.

Pozvao je države članice da slede savete Međunarodne agencije za energiju, koji, kako je rekao, uključuju rad od kuće gde god je to moguće, smanjenje ograničenja brzine na autoputevima za deset kilometara na sat, podsticanje javnog prevoza, uvođenje sistema par-nepar za privatne automobile, podsticanje deljenja vožnje i usvajanje navika vožnje koje štede gorivo.

„Što više nafte možete uštedeti, posebno dizela i mlaznog goriva, to ćemo svi biti bolje“, rekao je Jergensen.

Zašto bi posledice mogle biti tako ozbiljne?

Kada se sve sabere, jasno je da upozorenja postaju sve ozbiljnija, gotovo katastrofalna. Ali zašto bi posledice krize mogle biti tako teške?

Samo oko 3,8 odsto nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz ide u Evropu, prema podacima Vizuel Kapitalista. Između 12% i 14% tečnog prirodnog gasa u Evropi iz Katara dolazi ovom rutom.

Ali ključni problem nije količina, već način na koji tržište funkcioniše. Cene nafte i gasa se određuju globalno, tako da svaki poremećaj u snabdevanju utiče na Evropu bez obzira na njen ograničeni fizički uvoz.

Danas je cena sirove nafte marke Brent 104,63 dolara po barelu. Pre rata, cena sirove nafte marke Brent bila je oko 60 dolara po barelu. Takav skok cene jasno pokazuje koliko je tržište snažno i brzo reagovalo.

„Ako Ormuski moreuz ostane zatvoren još mesec dana bez ikakvog znaka rešenja, cena nafte marke Brent će se kretati ka 190 dolara“, rekao je za Rojters Džon Pejzi, predsednik kompanije Stratas Advajzors.

Najveća ranjivost Evrope, kako objašnjava Brojgel, jedan istraživački centar, jeste tečni prirodni gas. Ako se protok kroz Ormuski moreuz prekine, globalna ponuda odmah opada, a Evropa mora da se takmiči sa Azijom za ograničene zalihe, što brzo podiže cene gasa.

Šta će biti pogođeno?

Prvi i najvidljiviji uticaj se već oseća na cenama goriva. Rastuće cene nafte na globalnim tržištima dovele su do vrtoglavog rasta cena goriva. Prema podacima Evropske komisije, prosečna cena benzina u EU porasla je sa oko 1,64 evra na 1,77 evra po litru. Takav rast se brzo preliva na ostatak ekonomije.

Politiko upozorava da, za razliku od kriza iz 1970-ih ili 2022. godine, trenutni poremećaji utiču na sve izvore energije, od sirove nafte i gasa do dizela i mlaznog goriva.

Analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič upozorava da se tržišta suočavaju sa retko viđenim scenarijem potpunog zatvaranja ključnog energetskog koridora. Dok su krize sedamdesetih godina smanjile globalne zalihe za oko 7 odsto, sada je pogođeno oko 20 odsto globalne zalihe.

Juronjuz piše da energetski intenzivne industrije poput čelika, hemikalija i cementa već traže hitnu državnu pomoć.

Inflacija raste, Hrvatska najgora u EU

Inflacija u evrozoni skočila je na najviši nivo u više od godinu dana u martu zbog naglog rasta cena goriva. U martu je iznosila oko 2,5%, iznad cilja Evropske centralne banke.

Najveća inflacija u EU je u Hrvatskoj. Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku, inflacija u martu je iznosila 4,8 odsto na godišnjem nivou u poređenju sa istim mesecom prošle godine, dok Evrostat procenjuje inflaciju u Hrvatskoj u martu na 4,7 odsto na godišnjem nivou.

Analitičar Berenberg banke, Feliks Šmit, smatra da će inflacija dostići vrhunac iznad 3 procenta u narednim mesecima, a mogla bi čak i da poraste „značajno iznad 4 procenta“.

Hoće li kamatne stope rasti?

Kako Politiko ističe, Evropska centralna banka (ECB) suočava se sa teškom dilemom, jer bi rastuća inflacija mogla da je primora da poveća kamatne stope, što bi dodatno pogoršalo ekonomske probleme izazvane višim troškovima energije.

Predsednica ECB-a Kristin Lagard rekla je da je ECB spremna da poveća kamatne stope čak i ako očekivani rast inflacije bude kratkotrajan, što bi dodatno moglo da pogorša ekonomske probleme izazvane višim troškovima energije. Politiko dodaje da se i vlade suočavaju sa ovom dilemom.

Udarac za industriju

Potrošačke cene su porasle za 1,2 procenta u odnosu na prethodni mesec i za 2,5 procenta u odnosu na prethodnu godinu, objavio je u utorak statistički zavod EU, Evrostat.

Posledice se već prelivaju na celu ekonomiju, od industrije do svakodnevnog života. Nemačka hemijska industrija, koja je bila među najteže pogođenima tokom energetske krize 2022. godine, upozorava na smanjenje proizvodnje, a proizvodnja u fabrici SKW Piesteritz svedena je na tehnički minimum, izveštava Bloomberg.

Istovremeno, poremećaji u brodarstvu dodatno povećavaju troškove. Brodarske kompanije poput Hapag-Lloyd suočavaju se sa desetinama miliona dolara dodatnih nedeljnih troškova za gorivo, osiguranje i logistiku, koje pokušavaju da nadoknade višim cenama, izveštava Politico.

Cene hrane će takođe porasti

Sukob SAD i Izraela sa Iranom mogao bi da izazove novi šok na tržištu hrane i gurne desetine miliona ljudi u ozbiljne nestašice, upozoravaju zvaničnici, izveštava NBC.

Problem je nestašica đubriva. Oko trećine globalno trgovanog đubriva koje se transportuje morem prolazi kroz Ormuski moreuz, što znači da svaki trajni poremećaj rizikuje da brzo utiče na proizvodnju i cene hrane.

„Trajanje rata biće ključno za održavanje globalnih zaliha hrane“, rekao je Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Kratkoročni poremećaj do mesec dana mogao bi se apsorbovati, rekao je na brifingu u UN prošle nedelje, ali ako poremećaj traje tri meseca ili duže, rizici značajno eskaliraju.

Stagflacija kao najveća pretnja

Dugotrajan rat na Bliskom istoku mogao bi smanjiti ekonomske performanse Evropske unije za čak 0,6 procentnih poena u 2026. i 2027. godini, prema proceni Evropske komisije. Evropski ekonomski komesar Valdis Dombrovskis upozorava da bi ovaj talas mogao da liči na stagflaciju, kombinaciju slabog rasta i visokih cena koja je karakterisala 1970-te. Smatra se da je suočavanje sa stagflacijom veoma teško i bolno i obično se smatra noćnom morom ekonomista.

Govoreći o ulozi centralnih banaka, ekonomski analitičar Neven Vidaković rekao je za HRT da je situacija izuzetno ozbiljna jer Evropa ulazi u stagflaciju. „Ovo je najgora moguća situacija u kojoj bi se Evropa mogla naći“, upozorio je pre desetak dana.

Goldman Saks upozorava da rizik od stagflacije raste u Evropi zbog rasta cena energije i slabijeg ekonomskog rasta, ali ne tvrdi da je takav scenario neizbežan, objavio je Jahu.

Srbija Danas/Index