ПРЕТИ ШОК И НА ТРЖИШТУ ХРАНЕ? Ево зашто су упозорења за Европу због рата на Блиском истоку све драматичнија: Вреба опасност која је права НОЋНА МОРА економије

Све су чешће најаве да се Европа суочава са новом великом кризом, изазваном америчко-израелским ратом на Блиском истоку.

Највећи проблем је што је Иран практично затворио Ормуски мореуз, кључну бродску руту кроз коју пролази око петине светске нафте. Иран, као део свог асиметричног ратовања, циља и велике енергетске објекте у Катару и Саудијској Арабији, а поремећаји у глобалним енергетским токовима не показују знаке јењавања.

Стручњаци сматрају да ниједна земља није имуна на овај проблем, али је он посебно изражен у Европи и Азији, где је зависност од увоза нафте и гаса велика, а инфлација већ представља озбиљан економски и политички изазов.

Упозорења све драматичнија

Италијански министар одбране Гвидо Кросето издао је драматично упозорење о рату са Ираном, наводећи да има „застрашујуће“ информације које указују на ескалацију сукоба, чије ће се последице осетити широм Европе.

У интервјуу за лист „Ла Repubblica“, рекао је да због природе свог посла има приступ информацијама које га више не могу држати будним.

„Плашим се шта би се могло догодити у наредним недељама, као и последица које ће имати на економију и свакодневни живот“, рекао је Кросето. „Ако се рат настави, то ће бити терет за европску економију упоредив са пандемијом Ковида или почетком рата у Украјини“, рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Европљанима се саветује да раде од куће и возе пар-непар

Члан извршног одбора Европске централне банке Јанис Стурнарас рекао је за грчки радио да би Европа могла да се суочи са рецесијом ако се сукоб са Ираном одуговлачи и цене нафте порасту изнад 150 долара по барелу, пренео је Ројтерс.

Европски комесар за енергетику Дан Јергенсен упозорио је да последице ове кризе за енергетска тржишта неће бити краткотрајне, додајући да је то „веома озбиљна ситуација којој се не види крај“.

Позвао је државе чланице да следе савете Међународне агенције за енергију, који, како је рекао, укључују рад од куће где год је то могуће, смањење ограничења брзине на аутопутевима за десет километара на сат, подстицање јавног превоза, увођење система пар-непар за приватне аутомобиле, подстицање дељења вожње и усвајање навика вожње које штеде гориво.

„Што више нафте можете уштедети, посебно дизела и млазног горива, то ћемо сви бити боље“, рекао је Јергенсен.

Зашто би последице могле бити тако озбиљне?

Када се све сабере, јасно је да упозорења постају све озбиљнија, готово катастрофална. Али зашто би последице кризе могле бити тако тешке?

Само око 3,8 одсто нафте која пролази кроз Ормуски мореуз иде у Европу, према подацима Визуел Капиталиста. Између 12% и 14% течног природног гаса у Европи из Катара долази овом рутом.

Али кључни проблем није количина, већ начин на који тржиште функционише. Цене нафте и гаса се одређују глобално, тако да сваки поремећај у снабдевању утиче на Европу без обзира на њен ограничени физички увоз.

Данас је цена сирове нафте марке Брент 104,63 долара по барелу. Пре рата, цена сирове нафте марке Брент била је око 60 долара по барелу. Такав скок цене јасно показује колико је тржиште снажно и брзо реаговало.

„Ако Ормуски мореуз остане затворен још месец дана без икаквог знака решења, цена нафте марке Брент ће се кретати ка 190 долара“, рекао је за Ројтерс Џон Пејзи, председник компаније Стратас Адвајзорс.

Највећа рањивост Европе, како објашњава Бројгел, један истраживачки центар, јесте течни природни гас. Ако се проток кроз Ормуски мореуз прекине, глобална понуда одмах опада, а Европа мора да се такмичи са Азијом за ограничене залихе, што брзо подиже цене гаса.

Шта ће бити погођено?

Први и највидљивији утицај се већ осећа на ценама горива. Растуће цене нафте на глобалним тржиштима довеле су до вртоглавог раста цена горива. Према подацима Европске комисије, просечна цена бензина у ЕУ порасла је са око 1,64 евра на 1,77 евра по литру. Такав раст се брзо прелива на остатак економије.

Политико упозорава да, за разлику од криза из 1970-их или 2022. године, тренутни поремећаји утичу на све изворе енергије, од сирове нафте и гаса до дизела и млазног горива.

Аналитичарка Ана Марија Јалер-Макаревич упозорава да се тржишта суочавају са ретко виђеним сценаријем потпуног затварања кључног енергетског коридора. Док су кризе седамдесетих година смањиле глобалне залихе за око 7 одсто, сада је погођено око 20 одсто глобалне залихе.

Јуроњуз пише да енергетски интензивне индустрије попут челика, хемикалија и цемента већ траже хитну државну помоћ.

Инфлација расте, Хрватска најгора у ЕУ

Инфлација у еврозони скочила је на највиши ниво у више од годину дана у марту због наглог раста цена горива. У марту је износила око 2,5%, изнад циља Европске централне банке.

Највећа инфлација у ЕУ је у Хрватској. Према подацима Централног завода за статистику, инфлација у марту је износила 4,8 одсто на годишњем нивоу у поређењу са истим месецом прошле године, док Евростат процењује инфлацију у Хрватској у марту на 4,7 одсто на годишњем нивоу.

Аналитичар Беренберг банке, Феликс Шмит, сматра да ће инфлација достићи врхунац изнад 3 процента у наредним месецима, а могла би чак и да порасте „значајно изнад 4 процента“.

Хоће ли каматне стопе расти?

Како Политико истиче, Европска централна банка (ЕЦБ) суочава се са тешком дилемом, јер би растућа инфлација могла да је примора да повећа каматне стопе, што би додатно погоршало економске проблеме изазване вишим трошковима енергије.

Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард рекла је да је ЕЦБ спремна да повећа каматне стопе чак и ако очекивани раст инфлације буде краткотрајан, што би додатно могло да погорша економске проблеме изазване вишим трошковима енергије. Политико додаје да се и владе суочавају са овом дилемом.

Ударац за индустрију

Потрошачке цене су порасле за 1,2 процента у односу на претходни месец и за 2,5 процента у односу на претходну годину, објавио је у уторак статистички завод ЕУ, Евростат.

Последице се већ преливају на целу економију, од индустрије до свакодневног живота. Немачка хемијска индустрија, која је била међу најтеже погођенима током енергетске кризе 2022. године, упозорава на смањење производње, а производња у фабрици SKW Пиестеритз сведена је на технички минимум, извештава Блоомберг.

Истовремено, поремећаји у бродарству додатно повећавају трошкове. Бродарске компаније попут Hapag-Lloyd суочавају се са десетинама милиона долара додатних недељних трошкова за гориво, осигурање и логистику, које покушавају да надокнаде вишим ценама, извештава Политицо.

Цене хране ће такође порасти

Сукоб САД и Израела са Ираном могао би да изазове нови шок на тржишту хране и гурне десетине милиона људи у озбиљне несташице, упозоравају званичници, извештава НБЦ.

Проблем је несташица ђубрива. Око трећине глобално тргованог ђубрива које се транспортује морем пролази кроз Ормуски мореуз, што значи да сваки трајни поремећај ризикује да брзо утиче на производњу и цене хране.

„Трајање рата биће кључно за одржавање глобалних залиха хране“, рекао је Максимо Тореро, главни економиста Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду.

Краткорочни поремећај до месец дана могао би се апсорбовати, рекао је на брифингу у УН прошле недеље, али ако поремећај траје три месеца или дуже, ризици значајно ескалирају.

Стагфлација као највећа претња

Дуготрајан рат на Блиском истоку могао би смањити економске перформансе Европске уније за чак 0,6 процентних поена у 2026. и 2027. години, према процени Европске комисије. Европски економски комесар Валдис Домбровскис упозорава да би овај талас могао да личи на стагфлацију, комбинацију слабог раста и високих цена која је карактерисала 1970-те. Сматра се да је суочавање са стагфлацијом веома тешко и болно и обично се сматра ноћном мором економиста.

Говорећи о улози централних банака, економски аналитичар Невен Видаковић рекао је за ХРТ да је ситуација изузетно озбиљна јер Европа улази у стагфлацију. „Ово је најгора могућа ситуација у којој би се Европа могла наћи“, упозорио је пре десетак дана.

Голдман Сакс упозорава да ризик од стагфлације расте у Европи због раста цена енергије и слабијег економског раста, али не тврди да је такав сценарио неизбежан, објавио је Јаху.

Србија Danas/Index