Putin u problemu: Prema obaveštajnim podacima Rusiji preti ekonomski krah
I ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da ekonomski rezultati zaostaju za očekivanjima, upozorivši da je rast prihoda od nafte verovatno privremen.
Iako Rusija beleži povećane prihode od nafte usled rasta cena tokom krize na Bliskom istoku, njena ekonomija i dalje pokazuje ozbiljne znake slabosti, upozoravaju švedske obaveštajne službe.
Prema njihovim procenama, finansijski problemi Moskve znatno su dublji nego što to pokazuju zvanični podaci.
Nafta ne rešava ključne probleme
Šef švedske vojne obaveštajne službe Tomas Nilson ocenjuje da Rusija nije uspela da stabilizuje ekonomiju, uprkos rastu cena energenata.
Kako navodi, cena ruske nafte tipa Urals morala bi dugoročno da bude iznad 100 dolara po barelu kako bi se zatvorio budžetski deficit, a još duže da bi se rešili strukturni problemi.
I ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da ekonomski rezultati zaostaju za očekivanjima, upozorivši da je rast prihoda od nafte verovatno privremen.
Rat kao pokretač, ali i ograničenje
Ruski model rasta trenutno se u velikoj meri oslanja na ratnu proizvodnju, ali taj pristup, prema ocenama stručnjaka, nije održiv.
Veliki deo vojne opreme završava uništen na ratištu, što ne doprinosi dugoročnom ekonomskom razvoju.
Problemi su zahvatili i odbrambeni sektor, koji je do sada bio ključni pokretač rasta, a sada se suočava sa gubicima, korupcijom i zavisnošću od državnih kredita.
Sumnje u zvanične podatke
Švedske službe tvrde da Moskva ulepšava ekonomske pokazatelje kako bi stvorila utisak otpornosti na sankcije i rat.
Zvanični podaci već ukazuju na pad aktivnosti. Ruski BDP smanjen je za 1,8 odsto u prva dva meseca godine, uz pad industrijske proizvodnje i građevinarstva.
Guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina upozorila je da se uslovi za izvoz i uvoz kontinuirano pogoršavaju.
Analitičari procenjuju da je realna inflacija znatno viša od zvanične, dok postoje i indikacije mogućih problema u bankarskom sektoru.
Dva scenarija pred Rusijom
Prema procenama švedskih analitičara, ruska ekonomija nalazi se pred dva moguća scenarija.
Prvi je dugotrajan pad, dok drugi podrazumeva iznenadni finansijski šok. U oba slučaja očekuje se nastavak pogoršanja ekonomskih pokazatelja.
Poziv na pojačane sankcije
Švedska poziva evropske zemlje da dodatno pojačaju sankcije i podršku Ukrajini, kako bi se iskoristile slabosti ruske ekonomije.
Ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard poručila je da Evropa i dalje ne čini dovoljno i da će za ozbiljnije rezultate biti potrebno podneti određene ekonomske posledice.
Geopolitički ciljevi ostaju isti
Uprkos ekonomskim problemima, strateški ciljevi Moskve u Ukrajini ostaju nepromenjeni.
Kako navode švedske službe, Rusija pregovore vidi kao politički alat, dok paralelno nastavlja sa pokušajima širenja teritorijalne kontrole.
Iako kratkoročni rast prihoda od nafte daje određeni predah, sve više pokazatelja ukazuje da se ruska ekonomija suočava sa ozbiljnim izazovima.
Kombinacija ratne ekonomije, slabih investicija i mogućih finansijskih potresa stvara rizik koji bi u narednom periodu mogao da preraste u dublju krizu.
