Путин у проблему: Према обавештајним подацима Русији прети економски крах

Иако Русија бележи повећане приходе од нафте услед раста цена током кризе на Блиском истоку, њена економија и даље показује озбиљне знаке слабости, упозоравају шведске обавештајне службе.

Према њиховим проценама, финансијски проблеми Москве знатно су дубљи него што то показују званични подаци.

Нафта не решава кључне проблеме

Шеф шведске војне обавештајне службе Томас Нилсон оцењује да Русија није успела да стабилизује економију, упркос расту цена енергената.

Како наводи, цена руске нафте типа Уралс морала би дугорочно да буде изнад 100 долара по барелу како би се затворио буџетски дефицит, а још дуже да би се решили структурни проблеми.

И руски председник Владимир Путин признао је да економски резултати заостају за очекивањима, упозоривши да је раст прихода од нафте вероватно привремен.

Рат као покретач, али и ограничење

Руски модел раста тренутно се у великој мери ослања на ратну производњу, али тај приступ, према оценама стручњака, није одржив.

Велики део војне опреме завршава уништен на ратишту, што не доприноси дугорочном економском развоју.

Проблеми су захватили и одбрамбени сектор, који је до сада био кључни покретач раста, а сада се суочава са губицима, корупцијом и зависношћу од државних кредита.

Сумње у званичне податке

Шведске службе тврде да Москва улепшава економске показатеље како би створила утисак отпорности на санкције и рат.

Званични подаци већ указују на пад активности. Руски БДП смањен је за 1,8 одсто у прва два месеца године, уз пад индустријске производње и грађевинарства.

Гувернерка централне банке Елвира Набиулина упозорила је да се услови за извоз и увоз континуирано погоршавају.

Аналитичари процењују да је реална инфлација знатно виша од званичне, док постоје и индикације могућих проблема у банкарском сектору.

Два сценарија пред Русијом

Према проценама шведских аналитичара, руска економија налази се пред два могућа сценарија.

Први је дуготрајан пад, док други подразумева изненадни финансијски шок. У оба случаја очекује се наставак погоршања економских показатеља.

Позив на појачане санкције

Шведска позива европске земље да додатно појачају санкције и подршку Украјини, како би се искористиле слабости руске економије.

Министарка спољних послова Марија Малмер Стенергард поручила је да Европа и даље не чини довољно и да ће за озбиљније резултате бити потребно поднети одређене економске последице.

Геополитички циљеви остају исти

Упркос економским проблемима, стратешки циљеви Москве у Украјини остају непромењени.

Како наводе шведске службе, Русија преговоре види као политички алат, док паралелно наставља са покушајима ширења територијалне контроле.

Иако краткорочни раст прихода од нафте даје одређени предах, све више показатеља указује да се руска економија суочава са озбиљним изазовима.

Комбинација ратне економије, слабих инвестиција и могућих финансијских потреса ствара ризик који би у наредном периоду могао да прерасте у дубљу кризу.