Rezultat politike Aleksandra Vučića: Srbija među zemljama sa najnižom inflacijom u regionu
Najvidljiviji direktan efekat ograničenja trgovačkih marži na maksimalno 20 odsto, koje je država uvela od 1. septembra ove godine, jeste značajno usporavanje inflacije. Prema zvaničnim podacima Narodna banka Srbije, godišnja stopa inflacije u oktobru iznosila je 2,8 odsto, čime se Srbija svrstala među zemlje sa najnižom inflacijom u regionu.
Ova mera, doneta u cilju zaštite životnog standarda građana, obuhvata oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije – pre svega hrane, kućne hemije i proizvoda za ličnu higijenu – i odnosi se isključivo na velike trgovce na malo i veliko, čiji je poslovni prihod u 2024. godini premašio 4,5 milijardi dinara.
Uredba uz pojačane kontrole
Uredba o ograničenju marži stupila je na snagu 1. septembra, sa rokom važenja od šest meseci. Međutim, zbog pokušaja pojedinih trgovaca da izbegnu njenu primenu, propis je u više navrata dopunjavan i preciziran, uz pojačane inspekcijske kontrole.
Da je upravo ova državna intervencija imala snažan efekat na obuzdavanje rasta cena, potvrdila je i guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković. Ona je prilikom predstavljanja Izveštaja o inflaciji istakla da bi inflacija i bez ove uredbe imala silazni trend, ali da je ograničenje marži presudno doprinelo tome da se stopa spusti na 2,8 odsto u oktobru i ostane u okviru ciljanog raspona centralne banke i u narednom periodu.
Srbija među najstabilnijima u regionu
Prema dostupnim podacima za oktobar 2025. godine, Srbija ima nižu inflaciju od većine zemalja u okruženju. U Bugarskoj ona iznosi 3,8 odsto, u Hrvatskoj 4,0, u Mađarskoj 4,2, dok je u Crnoj Gori 4,8 odsto. Najvišu inflaciju u regionu beleži Rumunija, gde ona dostiže čak 8,4 odsto.
Ekonomisti ocenjuju da ovakvi rezultati ukazuju na stabilnost domaće ekonomije i uspešnu kombinaciju fiskalnih i monetarnih mera.
Zaštita standarda građana
Pad inflacije rezultat je šireg paketa odluka države usmerenih na zaštitu potrošača. Pored ograničenja trgovačkih marži, stabilisan je kurs dinara, pojačana je kontrola cena u maloprodaji, a na pojedine potrošačke kredite smanjene su kamatne stope, što je dodatno rasteretilo kućne budžete.
Zoran Nikolić iz Nacionalna organizacija potrošača Srbije smatra da svaku meru koja vodi ograničenju rasta cena treba podržati, iako naglašava da to nije dugoročno idealno rešenje.
– Iz ugla potrošača, najbolje bi bilo da se tržište stabilizuje bez administrativnih intervencija države, jer bi to značilo i poštovanje osnovnih ekonomskih principa. Međutim, kada znamo da hrana čini i do polovine mesečnih rashoda domaćinstava, svako povećanje cena za naše građane ima daleko teže posledice nego u većem delu Evrope. Zato treba apelovati na trgovce da se na osnovnim životnim namirnicama ne ostvaruju prekomerni profiti – ističe Nikolić.
Globalni trend i domaći faktori
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da usporavanje inflacije nije isključivo domaći fenomen.
– Inflacija se smiruje širom sveta, pa je takav trend bio očekivan i kod nas. Sa druge strane, Narodna banka Srbije je vodila vrlo konzervativnu politiku kamatnih stopa, što je dodatno delovalo umirujuće na rast cena. Takođe, ove godine nije bilo većih eksternih šokova, pa smo dobili ovakav rezultat – navodi Stevanović.
On dodaje da su se tokom perioda visoke inflacije mnogi privredni subjekti, ali i građani, „precenili“ u procenama koliko cene treba da rastu, te da sada sledi određena korekcija i vraćanje na realniji nivo.
Zahvaljujući kombinaciji državnih mera i povoljnijih ekonomskih okolnosti, Srbija je ušla u period stabilnijih cena, što predstavlja važan signal za očuvanje životnog standarda građana i ukupne ekonomske sigurnosti.
