Резултат политике Александра Вучића: Србија међу земљама са најнижом инфлацијом у региону

Ова мера, донета у циљу заштите животног стандарда грађана, обухвата око 3.000 производа из 23 категорије – пре свега хране, кућне хемије и производа за личну хигијену – и односи се искључиво на велике трговце на мало и велико, чији је пословни приход у 2024. години премашио 4,5 милијарди динара.

Уредба уз појачане контроле

Уредба о ограничењу маржи ступила је на снагу 1. септембра, са роком важења од шест месеци. Међутим, због покушаја појединих трговаца да избегну њену примену, пропис је у више наврата допуњаван и прецизиран, уз појачане инспекцијске контроле.

Да је управо ова државна интервенција имала снажан ефекат на обуздавање раста цена, потврдила је и гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић. Она је приликом представљања Извештаја о инфлацији истакла да би инфлација и без ове уредбе имала силазни тренд, али да је ограничење маржи пресудно допринело томе да се стопа спусти на 2,8 одсто у октобру и остане у оквиру циљаног распона централне банке и у наредном периоду.

Србија међу најстабилнијима у региону

Према доступним подацима за октобар 2025. године, Србија има нижу инфлацију од већине земаља у окружењу. У Бугарској она износи 3,8 одсто, у Хрватској 4,0, у Мађарској 4,2, док је у Црној Гори 4,8 одсто. Највишу инфлацију у региону бележи Румунија, где она достиже чак 8,4 одсто.

Економисти оцењују да овакви резултати указују на стабилност домаће економије и успешну комбинацију фискалних и монетарних мера.

Заштита стандарда грађана

Пад инфлације резултат је ширег пакета одлука државе усмерених на заштиту потрошача. Поред ограничења трговачких маржи, стабилисан је курс динара, појачана је контрола цена у малопродаји, а на поједине потрошачке кредите смањене су каматне стопе, што је додатно растеретило кућне буџете.

Зоран Николић из Национална организација потрошача Србије сматра да сваку меру која води ограничењу раста цена треба подржати, иако наглашава да то није дугорочно идеално решење.

– Из угла потрошача, најбоље би било да се тржиште стабилизује без административних интервенција државе, јер би то значило и поштовање основних економских принципа. Међутим, када знамо да храна чини и до половине месечних расхода домаћинстава, свако повећање цена за наше грађане има далеко теже последице него у већем делу Европе. Зато треба апеловати на трговце да се на основним животним намирницама не остварују прекомерни профити – истиче Николић.

Глобални тренд и домаћи фактори

Економиста Александар Стевановић оцењује да успоравање инфлације није искључиво домаћи феномен.

– Инфлација се смирује широм света, па је такав тренд био очекиван и код нас. Са друге стране, Народна банка Србије је водила врло конзервативну политику каматних стопа, што је додатно деловало умирујуће на раст цена. Такође, ове године није било већих екстерних шокова, па смо добили овакав резултат – наводи Стевановић.

Он додаје да су се током периода високе инфлације многи привредни субјекти, али и грађани, „преценили“ у проценама колико цене треба да расту, те да сада следи одређена корекција и враћање на реалнији ниво.

Захваљујући комбинацији државних мера и повољнијих економских околности, Србија је ушла у период стабилнијих цена, што представља важан сигнал за очување животног стандарда грађана и укупне економске сигурности.