Rusija na ivici ekonomskog sloma? Hiljade bez plata, firme masovno režu troškove, restorani se rekordno zatvaraju - Kremlj tvrdi da je sve pod kontrolom

U poslednje tri godine ruske kompanije su najmanje 6.600 puta primenile mere štednje prema zaposlenima – slale ih na neplaćeni odmor, skraćivale radno vreme, smanjivale zarade ili sprovodile otpuštanja. Ove podatke objavila je Novaja Gazeta Evropa u analizi zasnovanoj na praćenju medijskih izveštaja, Telegram kanala i javno dostupnih informacija.

Skrivena nezaposlenost u porastu

Broj slučajeva takozvane skrivene nezaposlenosti – neplaćeni dopusti, skraćeno radno vreme i umanjenje plata – porastao je za 73 odsto tokom 2025. godine u odnosu na raniji period. Samo prošle godine ovakve mere su uvedene 40 odsto češće nego ranije, a zahvatile su najmanje 2.500 preduzeća. Reč je o podacima prikupljenim iz javno dostupnih izvora, a ne o zvaničnoj statistici.

Najpogođeniji su ključni sektori ruske privrede – industrija uglja, automobilska i naftna industrija. U rudarskom sektoru, prema dostupnim informacijama, zaostaci u isplati plata premašili su pet miliona evra, dok se procenjuje da bi između 10.000 i 20.000 radnika moglo da ostane bez posla. Automobilska industrija, koja je u prvim godinama rata profitirala nakon odlaska zapadnih brendova, sada trpi pad potražnje i rast troškova. Naftni sektor suočava se sa posledicama sankcija, nižim cenama energenata i manjkom investicija. Dodatni udar zadali su povećani porezi, ukidanje olakšica i visoke kamatne stope Centralne banke Rusije.

Rekordno niska, ali varljiva nezaposlenost

Uprkos svemu, zvanična stopa nezaposlenosti u Rusiji u decembru prošle godine iznosila je svega 2,2 odsto – istorijski minimum. Vlasti taj podatak koriste kao dokaz stabilnosti ekonomije. Međutim, previđa se činjenica da su hiljade radnika formalno zaposlene, ali realno nemaju posao ili su na neplaćenom odsustvu. Tako se u statistici beleži „manjak radne snage“, dok realni prihodi građana opadaju.

Sindikati već godinama upozoravaju na rast broja radnika sa skraćenim radnim vremenom ili bez plate. I predsednik Vladimir Putin je prošlog leta priznao da se broj takvih slučajeva gotovo udvostručio u odnosu na početak godine. Analize pokazuju da se trend ubrzava i zahvata i velike državne kompanije.

Građani sve više stežu kaiš

Pad realnih prihoda primorava građane da smanjuju potrošnju. Zatvaraju se prodavnice, kafići i restorani, a u Moskvi je tokom 2025. zatvoreno više restorana nego u vreme pandemije. Slaba kupovna moć dodatno pogađa mala i srednja preduzeća, koja su već opterećena višim porezima i skupim kreditima.

Rusija se u narednom periodu suočava sa ozbiljnim društveno-ekonomskim izazovima povezanim sa ratom u Ukrajini. Demografska kriza se produbljuje, deo radno sposobnog stanovništva napustio je zemlju ili se nalazi na frontu, dok se resursi sve više usmeravaju ka vojnoj industriji. Tehnološka izolacija i sankcije dodatno urušavaju civilni sektor, koji će, prema ocenama analitičara, biti teško obnoviti nakon završetka sukoba.

Rastuće tenzije u društvu

Rast cena hrane i osnovnih usluga dodatno opterećuje građane. Povećava se i obim sive ekonomije – procenjuje se da čak 45 odsto stomatoloških ordinacija radi bez odgovarajućih dozvola, uz upotrebu neodobrenih lekova i nekvalifikovanog osoblja. U porastu su i slučajevi korupcije – prema različitim izvorima, broj otkrivenih slučajeva povećan je između 53 i 94 odsto od 2022. godine, dok je prosečna vrednost mita dostigla oko milion rubalja, odnosno približno 11.000 evra.

Analitičari upozoravaju da propaganda može održavati sliku stabilnosti, ali da pad životnog standarda stvara rastuće nezadovoljstvo. Kako navode, ako bi se osećaj ekonomske nesigurnosti poklopio sa političkom slabošću vlasti, posledice bi mogle biti ozbiljne – ''frižider bi mogao da pobedi televizor''.

Iako BDP formalno opstaje zahvaljujući vojnoj industriji i državnoj potrošnji, civilni sektor slabi. Ukoliko se trenutna politika ne promeni, posledice po rusko društvo mogle bi biti dugoročne i duboke.