Русија на ивици економског слома? Хиљаде без плата, фирме масовно режу трошкове, ресторани се рекордно затварају - Кремљ тврди да је све под контролом
Иако званична незапосленост у Русији остаје рекордно ниска, све више компанија уводи неплаћене допусте и смањења плата, док реални приходи грађана опадају и цивилни сектор тоне.
У последње три године руске компаније су најмање 6.600 пута примениле мере штедње према запосленима – слале их на неплаћени одмор, скраћивале радно време, смањивале зараде или спроводиле отпуштања. Ове податке објавила је Новаја Газета Европа у анализи заснованој на праћењу медијских извештаја, Телеграм канала и јавно доступних информација.
Скривена незапосленост у порасту
Број случајева такозване скривене незапослености – неплаћени допусти, скраћено радно време и умањење плата – порастао је за 73 одсто током 2025. године у односу на ранији период. Само прошле године овакве мере су уведене 40 одсто чешће него раније, а захватиле су најмање 2.500 предузећа. Реч је о подацима прикупљеним из јавно доступних извора, а не о званичној статистици.
Најпогођенији су кључни сектори руске привреде – индустрија угља, аутомобилска и нафтна индустрија. У рударском сектору, према доступним информацијама, заостаци у исплати плата премашили су пет милиона евра, док се процењује да би између 10.000 и 20.000 радника могло да остане без посла. Аутомобилска индустрија, која је у првим годинама рата профитирала након одласка западних брендова, сада трпи пад потражње и раст трошкова. Нафтни сектор суочава се са последицама санкција, нижим ценама енергената и мањком инвестиција. Додатни удар задали су повећани порези, укидање олакшица и високе каматне стопе Централне банке Русије.
Рекордно ниска, али варљива незапосленост
Упркос свему, званична стопа незапослености у Русији у децембру прошле године износила је свега 2,2 одсто – историјски минимум. Власти тај податак користе као доказ стабилности економије. Међутим, превиђа се чињеница да су хиљаде радника формално запослене, али реално немају посао или су на неплаћеном одсуству. Тако се у статистици бележи „мањак радне снаге“, док реални приходи грађана опадају.
Синдикати већ годинама упозоравају на раст броја радника са скраћеним радним временом или без плате. И председник Владимир Путин је прошлог лета признао да се број таквих случајева готово удвостручио у односу на почетак године. Анализе показују да се тренд убрзава и захвата и велике државне компаније.
Грађани све више стежу каиш
Пад реалних прихода приморава грађане да смањују потрошњу. Затварају се продавнице, кафићи и ресторани, а у Москви је током 2025. затворено више ресторана него у време пандемије. Слаба куповна моћ додатно погађа мала и средња предузећа, која су већ оптерећена вишим порезима и скупим кредитима.
Русија се у наредном периоду суочава са озбиљним друштвено-економским изазовима повезаним са ратом у Украјини. Демографска криза се продубљује, део радно способног становништва напустио је земљу или се налази на фронту, док се ресурси све више усмеравају ка војној индустрији. Технолошка изолација и санкције додатно урушавају цивилни сектор, који ће, према оценама аналитичара, бити тешко обновити након завршетка сукоба.
Растуће тензије у друштву
Раст цена хране и основних услуга додатно оптерећује грађане. Повећава се и обим сиве економије – процењује се да чак 45 одсто стоматолошких ординација ради без одговарајућих дозвола, уз употребу неодобрених лекова и неквалификованог особља. У порасту су и случајеви корупције – према различитим изворима, број откривених случајева повећан је између 53 и 94 одсто од 2022. године, док је просечна вредност мита достигла око милион рубаља, односно приближно 11.000 евра.
Аналитичари упозоравају да пропаганда може одржавати слику стабилности, али да пад животног стандарда ствара растуће незадовољство. Како наводе, ако би се осећај економске несигурности поклопио са политичком слабошћу власти, последице би могле бити озбиљне – ''фрижидер би могао да победи телевизор''.
Иако БДП формално опстаје захваљујући војној индустрији и државној потрошњи, цивилни сектор слаби. Уколико се тренутна политика не промени, последице по руско друштво могле би бити дугорочне и дубоке.