SEOSKI TURIZAM CVETA U ARILJSKOM KRAJU: Kačamak i bunarska voda, pa put manastira...
Ovde dolaze brojni turisti iz Srbije i Evrope
U ariljskom kraju u jeku je berbe malina, pa je pristigao veliki broj sezonskih radnika iz svih krajeva Srbije. Oni poslom, a drugi na odmor u brojnim domaćinstvima koja su otvorila vrata turistima.
Rod šljive BUKNUO U BANATU: Posla ima i za sezonce iz Severne Makedonije
GDE JE NESTALA DOMAĆA LUBENICA? Uvoz bostana nikad veći, statistika PORAŽAVAJUĆA
DOBAR ROD I KVALITET PŠENICE U SRBIJI: Evo kad je treba prodavati za bolju cenu
Okruženo nepreglednim prostranstvom malinjaka, domaćinstvo Đukića u Mirosaljcima otvorilo je vrata i sezoncima i turistima. Iako još asfalta do njih nije stigao, oni koji vole prirodno okruženje ipak pronađu put, koji ih trajno poveže sa domaćinima.
- Beograđani, Novosađani, a imao sam i Francuze, Slovence. Imo sam i Ruse i Poljake - kaže Rade Đukić.
- Svaki praznik oni čestitaju, Novu godinu, Božić i ovako. Onomad su čuli za poplave, svi zovu, pitaju kako smo, jesmo li mi oštećeni i tako - dodaje Slavica Đukić.
Uz bogatstvo prirode i ukusa kraja, goste Đukići upoznaju i sa drugim prednostima letovanja u ariljskom kraju.
- A ja ih šaljem da, na primer, obilaze naše manastire, idu do Ovčara, idu u Klisuru idu na Katiće, idu do Kokinog Broda, idu na Goliju - objašnjava Rade Đukić.
- Najčešće traže lepinje s kajmakom, gibanice, kačamak, domaće sve - kaže Slavica.
Kod Mitrovića u Trešnjevici, gosti mogu da piju čistu bunarsku vodu, ali to nije jedini adut.
- Pa malina pre svega da vam pravo kažem, a lepo je i kupanje na Rzavu, baš nam je bilo lepo, onako smo se iznenadili, nismo mnogo zalazili u ovaj kraj - sabira utiske Dušan Durković iz Beograda.
- Na more odemo deset, 15 dana, a ovo je puno vikenda u toku leta, ovo je odlična ideja za provod produženog vikenda u prirodi - smatra Lidija Durković.
Kada su započeli sa obnovom domaćinstva, brat i sestra imali su ideju samo da urede dedovinu. Rade je pre sedam godina započeo da deo kapitala koji je decenijama sticao kao zanatlija u Beču, investira u rodnu Trešnjevicu.
- Ovo je velika investicija, videćemo i nisam to uradio da bih vraćao pare. Da uživam, da dođem tu u penziju da uživam - smatra Rade Mitrović.
Gordana smatra da je etno-turizam način da se ožive sela, a gostoprimstvo, kuhinja i odmor punog srca je ono što nude gostima.
- Ne bi li naučili nešto da se vrate na selo da nešto pokušaju. Ja mislim da uglavnom ti ljudi potiču sa sela, i onda su tu negde u gradu, kad dođu oduševe se. Svako bi mogao, ne mora toliko, ali može da krene s nečim - rekla je Gordana Mitrović.
Svaki kraj krije neko bogatsvo. Trešnjevčani kažu da su Nemanjići tu sagradili tvrđavu.
Taj fragment srpske istorije u ariljskom kraju nije vidljiv u Trešnjevici, ali zato jeste u Arilju. Crkva Svetog Ahilija, zadužbina Kralja Dragutina, s kraja 13. veka. Nju poseti najveći broj turista, bez obzira na veru ili naciju.
"OKREČIM SOBU I ČEKAM TURISTE" Šta su sve prednosti, a šta mane SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI? (VIDEO)
Umesto osam sati, stiže se za četiri: Počela rekonstrukcija deonice pruge Budimpešta-Beograd!
BITKA ZA MESTO NA FAKULTETIMA: Prava navala na PSIHOLOGIJI, MEDICINI, IT SMEROVIMA...
LEPE VESTI ZA CELU SRBIJU: Gradi se novi aerodrom i to na LEGENDARNOM MESTU
ZAUZMITE MESTO U REDU: Uplata na tekuće račune građana POČINJE DANAS
Pamet u glavu da ne platite "TAKSU NA LENJOST": PAZITE GDE PODIŽETE NOVAC! Nije svaki bankomat ISTI