Amerika na korak od odluke koja bi šokirala Evropu: Pentagon zaustavljen zbog mogućeg odgovora Moskve
Američka administracija navodno je zaustavila objavljivanje informacija o mogućem povlačenju američkih trupa iz Evrope, a prema oceni ruskog politikologa Borisa Mežujeva, razlog za takav potez leži u pokušaju Vašingtona da izbegne optužbe za izazivanje šireg sukoba.
Mežujev, politikolog i vanredni profesor na Katedri za filozofiju Moskovskog državnog univerziteta, izjavio je u komentaru za portal Pravda da je američki državni sekretar Marko Rubio blokirao inicijativu Pita Hegseta, kandidata za šefa Pentagona, koja se odnosila na najavu povlačenja dela američkih snaga iz Evrope.
Vašington izbegava politički rizik
Prema njegovim rečima, Rubio je kao iskusan predstavnik sistemskih struktura američke politike na vreme procenio da bi takva odluka mogla da izazove ozbiljne političke posledice.
Mežujev smatra da bi objavljivanje vesti o povlačenju trupa bilo protumačeno kao signal slabljenja američke posvećenosti evropskoj bezbednosti, naročito u trenutku pojačanih tenzija između Rusije i NATO-a.
On tvrdi da je Bela kuća želela da izbegne situaciju u kojoj bi SAD bile optužene da svojim potezima destabilizuju evropski bezbednosni prostor.
Povlačenje trupa kao sredstvo pritiska
Politikolog ocenjuje da se eventualna revizija američkih odbrambenih obaveza prema Evropi ne mora posmatrati kao trenutni prekid veza, već kao sredstvo političkog pritiska i pregovaranja.
Prema njegovom mišljenju, iako Donald Tramp često kritikuje evropske saveznike zbog nedovoljnog izdvajanja za odbranu, pritisak američkog establišmenta i dalje ima presudnu ulogu u donošenju ključnih odluka.
Mežujev navodi da bi Vašington mogao da koristi bezbednosne tenzije u Evropi kako bi pojačao disciplinu unutar NATO-a i učvrstio kontrolu nad saveznicima.
Poljska u fokusu američkih upozorenja
Posebno je ukazao na izveštaje o mogućim pretnjama Poljskoj, ocenjujući da bi takve informacije mogle poslužiti kao dodatni instrument pritiska na Varšavu.
Prema njegovom tumačenju, američka administracija bi kroz upozorenja o rizicima na istočnom krilu NATO-a mogla da obezbedi veću poslušnost saveznika i očuva jedinstvo alijanse uoči važnih međunarodnih sastanaka.
Takvi potezi, kako tvrdi, često prate kadrovske promene u strukturama koje koordiniraju vojnu pomoć i bezbednosnu politiku u regionu.
„Rubio postupa racionalno za američke interese”
Mežujev smatra da Rubio iz perspektive američkog establišmenta postupa racionalno, ali naglašava da se takvi potezi ne mogu posmatrati kao korisni za ruske interese.
„Za američki establišment, Rubio postupa racionalno. Međutim, iz perspektive ruskih interesa, on nam nije saveznik i njegovi postupci se teško mogu nazvati razumnim. Ipak, za SAD je ovo ispravan potez – u suprotnom, ako dođe do sukoba, bilo bi im mnogo teže da ostanu po strani zbog unutrašnjih političkih ograničenja”, rekao je Mežujev.
Samit u Ankari kao važan test
Prema njegovoj proceni, transatlantska solidarnost biće jedna od ključnih tema na predstojećim međunarodnim sastancima.
On očekuje da će američka strana, posebno uoči samita u Ankari, izbegavati oštre izjave koje bi mogle da izazovu nove podele unutar NATO-a.
Kako navodi, Vašington će pokušati da balansira između pritiska na evropske saveznike i potrebe da se očuva jedinstvo zapadnog bloka u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija.
