Šta Evropa kupuje tokom pandemije korona virusa? Da li se razlikuje od potrošačke korpe Balkana?

riba u supermarketu / Izvor: Profimedia

Pandemija menja potrošačke navike Evropljana.

Kriza izazvana pandemijom virusa COVID-19 nije promenila samo društvene i radne navike Evropljana, već i njihove navike u ishrani i kupovini.

Ne radi se samo o toalet papiru već i o namirnicama, pa je tako u Italiji povećana potražnja za pakovanim mandarinama, u Francuskoj za pilećim kobasicama, a u Velikoj Britaniji potražnja za konterviranim mesom.

JAGMA ZA BRAŠNOM U SLOVENIJI: Janezi kupuju NEVEROVATNE KOLIČINE hrane i zaštitnih sredstava

TRAMP PONOVO OBARA CENU NAFTE: Uvodi "vrlo značajne" takse

Poljoprivrednici i dalje mogu na njive, a evo kako da nabave RADNE DOZVOLE za sezonske radnike

Kako se navodi, na osnovu podataka iz maloprodajnih trgovina u te tri zemlje, povećala se potražnja za hranom sa dugim rokom trajanja, a ljudi su počeli više da troše u supermarketima nego pre krize.

U sve tri zemlje početkom marta povećana je kupovina proizvoda od papira, za negu i pakovane htane.

Ipak, postoje i kategorije hrane koje su pretrpele gubitke, pa je tako u Francuskoj i Italiji opala prodaja kozmetičkih proizvoda, a u Velikoj Britaniji i Italiji opala je prodaja robe kategorisane kao opšta roba.

Ove promene u potrošnji kupaca izvršile su veliki pritisak na lanac snabdevanja hranom, a to nije prošlo neprimećeno kod političara, tako da su ministri poljoprivrede iz zemalja članica EU prošle nedelje razgovarali o promenama u obrascima potrošnje.

Dolazi se do zaključka da je došlo do značajnog smanjenja kupovine vrednih proizvoda poput vina, ribe, cveća za koje su naveli da je potpuno propalo, dok je potražnja za namirnicama poput pirinča, testenine, jaja, konzervirane hrane, dugotrajnog voća i povrća značajno porasla.

U Evropi je porasla prodaja alkoholnih pića, osim u Francuskoj gde je do 8.marta zabeležen pad prodaje za oko četiri odsto u odnosu na isti peruiod prošle godine.

Podaci iz Italije pokazuju da je opala kupovina šampanjca za čak 53 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je zato za 14 odsto porasla kupovina piva.

Takođe, u Italiji politički lideri zagovaraju kupovinu domaćih proizvoda kako bi se podstakla kupovina domaćih proizvoda, tako da je prodaja domaćih vina porasla za 13 odsto, a za 14 odsto opala kupovina stranih vina.

Opala je prodaja i dečjih užina, koje su se obično kupovale dok su škole radile, ali i prodaja ribljih obroka, aromatizovane vode i zamena za sir za veganske obroke.

Za 33 odsto porasla je prodaja pilećeg mesa, prodaja telećeg i konskog mesa se smanjila za čak 64, odnsono 62 odsto, dok je potrošnja zecijeg mesa porasla čak četiri puta u odnosu na isti period prošle godine.

Tokom karantina, građani su počeli više sami da peku, pa je tako prodaja brašna i kvasca porasla tri puta.

Prema izveštaju IRI-a i BCG-a, podaci pokazuju da su zalihe počele da se gomilaju 16. februara u Italiji, odnosno 23. februara u Francuskoj, što je mnogo pre nego što su zemlje počele da uvode mere socijalne distance.

U nedelji koja se završila 8. marta u Francuskoj za 70 odsto je porasla potrošnja pirinča i testenine.

Ipak, najveće povećanje prodaje u celoj prvoj nedelji marta u evropskim zemljama odnosi se na zaštitna sredstva, poput alkohola čija je prodaja u Italiji povećana za 247 odfsto, a beleži se i dvostruka potražnja za higijenskim maramicama, rukavicama i sredstvima za dezinfekciju.

Tokom tog perioda u Francuskoj je povećana prodaja apotekarskih proizvoda poput toplomera, sapuna za kupanje i maramica za čišćenje, dok nje U velikoj Britaniji udvostručen apotražnja za sredstvima za čišćenje i za ličnu higijenu.

Sa druge strane opala je prodaja muških i ženskih parfema u Italiji, kao i makazica i voska za depilaciju, ali i karmina i sredstava za negu tela.

Korona uvodi kraću radnu nedelju? Radna sedmica trajaće četiri dana?