Svetska banka zvanično objavila: Evo koliko će privreda Srbije rasti do kraja godine

Kako je navedneo, rast je usporen uglavnom zbog nižeg priliva stranih direktnih investicija i neizvesnosti na svetskim tržištima. Srednjoročno se očekuje oporavak rasta na nivo između tri i četiri odsto. Nakon dobrih rezultata u 2024, privreda je izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva SDI u uslovima globalne neizvesnosti, navedeno je u saopštenju.

Rast se usporio na procenjenih dva odsto odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi. U prvoj polovini 2025, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u ostalo je na veoma niskom nivou od 0,2 odsto. 

Javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a, a deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto na 2,3 odsto BDP-a, pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka. Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti nastavila je da pada, i na kraju perioda bila je prosečnih 8,8 odsto, a stopa zaposlenosti ostala je na rekordnih 51,6 odsto.

- Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza. Izlazak iz ’zamke srednjeg dohotka’ zahteva prelazak na ekonomiju koju pokreću inovacije i koja podstiče produktivnost i omogućava domaćim firmama da se integrišu u lance vrednosti u Evropskoj uniji (i globalno). 

Za Srbiju, to bi, između ostalog, značilo privlačenje ’grinfild’ SDI i ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću, veća ulaganja u istraživanje i razvoj i unapređenje ljudskog kapitala tokom čitavog životnog ciklusa radi jačanja kapaciteta i veština - izjavio je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Očekuje se da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje.

Među negativnim rizicima su potencijalna budžetska podrška za državna preduzeća suočena sa teškoćama u poslovanju, slabija eksterna tražnja za izvozom iz Srbije u uslovima globalne neizvesnosti na polju trgovinske politike, kao i uticaj ekstremnih vremenskih događaja na poljoprivredu i infrastrukturu. Prema očekivanjima, inflacija će se u 2027. vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije.

Održiv privredni rast, uz bolje usmerenu i adekvatniju socijalnu pomoć, ostaje ključ za dalje smanjenje siromaštva, navedeno je u saopštenju.

Radna mesta presudna za održanje privrednog rasta na Zapadnom Balkanu

Srbija i ceo region Zapadnog Balkana moraju da se fokusira na kreiranje kvalitetnih radnih mesta kako bi održali privredni rast i približili se stepenu razvoja Evropske unije, navodi se u novom, danas objavljenom izveštaju Svetske banke.

Privredni rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom 2025, budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje, dok je pojačana neizvesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, uprkos solidnom rastu zarada i kredita.

Fiskalna politika, i pored blagog popuštanja, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto a javni dug je nastavio da pada.

Prema prognozama Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, kombinovani privredni rast Zapadnog Balkana dostići će tri odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija. Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.

Kako se navodi u projekcijama, Srbiju očekuje privredni rast od 2,8 odsto u 2025. koji će ubrzati na tri odsto u 2026. i na četiri odsto u 2027. godini.

- Zapadni Balkan ostvaruje napredak i smanjuje zaostajanje u razvoju u odnosu na naprednije ekonomije Evropske unije, ali privredni rast je i dalje nedovoljan da bi zadovoljio ambicije građana - navodi direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Prema njenim rečima, važno je razmotriti izmene strategije zapošljavanja kao što su podsticanje većeg učešća na tržištu rada, unapređenje veština građana i jačanje preduzeća kroz digitalna poboljšanja.

Zapadni Balkan suočen je sa paradoksom na tržištu rada: u pojedinim sektorima prisutan je trajan manjak radnika, ali uporedo sa time i stope nezaposlenosti su visoke, veće od 10 odsto, a učešće u radnoj snazi je nisko, ispod 55 odsto, naročito među ženama, mladima i starijim odraslima, navodi se u izveštaju.

Demografska kretanja pojačavaju ove izazove. Radno sposobno stanovništvo je već značajno smanjeno, a, prema projekcijama, očekuje se njegov pad za skoro 20 odsto do 2050. Ako se nastave trenutna kretanja u pogledu broja stanovnika, privrednog rasta i tržišta rada, region bi mogao da se suoči sa manjkom koji premašuje 190.000 radnika u toku narednih pet godina.

Zapadni Balkan, prema izveštaju, mora da uloži u osnovnu infrastrukturu koja je od presudnog značaja za stvaranje radnih mesta kako bi pokrenuo privredni rast.

Fokus treba da bude na jačanju obrazovnog i sistema zdravstvene zaštite i povećanju stope učešća u radnoj snazi, naročito među ženama.

Kako navodi Svetka banka, ulaganje u saobraćajnu, ekološku i energetsku infrastrukturu pomoći će bržem i efikasnijem povezivanju preduzeća i građana, unapređujući produktivnost.

Pored toga, poslovanje i rast privatnog sektora zahtevaju jačanje javne uprave i pružanje podrške za politike kojima se podstiče privredni rast, uporedo sa kreiranjem predvidljivog regulatornog okruženja.

Podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i saobraćaja, reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i pružanje podrške inovativnim startapima omogućiće preduzećima da šire svoje poslovanje i poboljšaju kvalitet usluga, poručuje Svetska banka u saopštenju.

Izvor: Srbija Danas/Politika