Светска банка званично објавила: Ево колико ће привреда Србије расти до краја године

Како је наведнео, раст је успорен углавном због нижег прилива страних директних инвестиција и неизвесности на светским тржиштима. Средњорочно се очекује опоравак раста на ниво између три и четири одсто. Након добрих резултата у 2024, привреда је изгубила замајац због нижег нивоа приватних улагања и нето прилива СДИ у условима глобалне неизвесности, наведено је у саопштењу.

Раст се успорио на процењених два одсто одсто у првој половини 2025. због наглог пада грађевинске активности и слабијег резултата пољопривреде, на који су утицали негативни климатски шокови. У првој половини 2025, учешће фискалног дефицита у годишњем БДП-у остало је на веома ниском нивоу од 0,2 одсто. 

Јавни дуг наставио је да пада, достигавши 45 одсто БДП-а, а дефицит текућег рачуна повећан је за 82 одсто на 2,3 одсто БДП-а, пошто је увоз и робе и услуга растао брже од извоза, као и због нижег нето прилива дознака. На тржишту рада, стопа незапослености наставила је да пада, и на крају периода била је просечних 8,8 одсто, а стопа запослености остала је на рекордних 51,6 одсто.

- Србија је остварила добре макроекономске резултате, али њен привредни раст треба да се убрза. Излазак из ’замке средњег дохотка’ захтева прелазак на економију коју покрећу иновације и која подстиче продуктивност и омогућава домаћим фирмама да се интегришу у ланце вредности у Европској унији (и глобално). 

За Србију, то би, између осталог, значило привлачење ’гринфилд’ СДИ и улагања у секторе са већом додатом вредношћу, већа улагања у истраживање и развој и унапређење људског капитала током читавог животног циклуса ради јачања капацитета и вештина - изјавио је директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.

Очекује се да ће Србија у наредних неколико година остваривати привредни раст од око три до четири одсто годишње.

Међу негативним ризицима су потенцијална буџетска подршка за државна предузећа суочена са тешкоћама у пословању, слабија екстерна тражња за извозом из Србије у условима глобалне неизвесности на пољу трговинске политике, као и утицај екстремних временских догађаја на пољопривреду и инфраструктуру. Према очекивањима, инфлација ће се у 2027. вратити у средиште циљаног распона Народне банке Србије.

Одржив привредни раст, уз боље усмерену и адекватнију социјалну помоћ, остаје кључ за даље смањење сиромаштва, наведено је у саопштењу.

Радна места пресудна за одржање привредног раста на Западном Балкану

Србија и цео регион Западног Балкана морају да се фокусира на креирање квалитетних радних места како би одржали привредни раст и приближили се степену развоја Европске уније, наводи се у новом, данас објављеном извештају Светске банке.

Привредни раст на Западном Балкану успорио је током 2025, будући да је инфлација довела до смањења потрошње, док је појачана неизвесност ограничавала трговину и улагања, упркос солидном расту зарада и кредита.

Фискална политика, и поред благог попуштања, остаје дисциплинована, тако да је дефицит био испод три одсто а јавни дуг је наставио да пада.

Према прогнозама Редовног економског извештаја за Западни Балкан, комбиновани привредни раст Западног Балкана достићи ће три одсто у 2025, што је за 0,2 процентна поена ниже од претходних пројекција. Предвиђа се и убрзање раста на 3,1 одсто у 2026, а затим на 3,6 одсто у 2027.

Како се наводи у пројекцијама, Србију очекује привредни раст од 2,8 одсто у 2025. који ће убрзати на три одсто у 2026. и на четири одсто у 2027. години.

- Западни Балкан остварује напредак и смањује заостајање у развоју у односу на напредније економије Европске уније, али привредни раст је и даље недовољан да би задовољио амбиције грађана - наводи директорка Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.

Према њеним речима, важно је размотрити измене стратегије запошљавања као што су подстицање већег учешћа на тржишту рада, унапређење вештина грађана и јачање предузећа кроз дигитална побољшања.

Западни Балкан суочен је са парадоксом на тржишту рада: у појединим секторима присутан је трајан мањак радника, али упоредо са тиме и стопе незапослености су високе, веће од 10 одсто, а учешће у радној снази је ниско, испод 55 одсто, нарочито међу женама, младима и старијим одраслима, наводи се у извештају.

Демографска кретања појачавају ове изазове. Радно способно становништво је већ значајно смањено, а, према пројекцијама, очекује се његов пад за скоро 20 одсто до 2050. Ако се наставе тренутна кретања у погледу броја становника, привредног раста и тржишта рада, регион би могао да се суочи са мањком који премашује 190.000 радника у току наредних пет година.

Западни Балкан, према извештају, мора да уложи у основну инфраструктуру која је од пресудног значаја за стварање радних места како би покренуо привредни раст.

Фокус треба да буде на јачању образовног и система здравствене заштите и повећању стопе учешћа у радној снази, нарочито међу женама.

Како наводи Светка банка, улагање у саобраћајну, еколошку и енергетску инфраструктуру помоћи ће бржем и ефикаснијем повезивању предузећа и грађана, унапређујући продуктивност.

Поред тога, пословање и раст приватног сектора захтевају јачање јавне управе и пружање подршке за политике којима се подстиче привредни раст, упоредо са креирањем предвидљивог регулаторног окружења.

Подстицање конкуренције у кључним секторима попут енергетике и саобраћаја, реформа државних предузећа, поједностављивање прописа и пружање подршке иновативним стартапима омогућиће предузећима да шире своје пословање и побољшају квалитет услуга, поручује Светска банка у саопштењу.

Извор: Србија Данас/Политика