TOPLO VREME POGODUJE ŠTETOČINAMA: Na udaru usevi i zasadi širom zemlje
Koje vrste insekata muče narod i zbog čega su poljoprivrednici, voćari i povrtari dodatno angažovani u radu, upoznate su poljoprivredne stručne službe i RHMZ jer se pojava insekata povezuje i sa klimatskim uslovima.
U urbanim sredinama česti su i zaštićeni insekti, a za savet se građani obraćaju i Zavodu za zaštitu prirode.
Nemački div za proizvodnju mleka UGASIO FABRIKU U HRVATSKOJ: Ovo su ključni razlozi zašto je u Srbiji ipak ostao
KORONA ZADALA ŽESTOK UDARAC BRITANSKOM DIVU: Prodaja odeće drmatično pala, otkazi pljušte, bankrot na pomolu
NIKAD GORA GODINA ZA VOĆARE U MIOKOVCIMA: U prestonici srpske kajsije nema šta da se bere (FOTO)
U Odseku za agrometeorološke analize i informacije RHMZ objašnjavaju da toplo i sunčano vreme vreme, sa temperaturama vazduha između 25 i 30 stepeni, povoljno utiče na aktivnost insekata.
- Tokom proteklih dana registrovane su prve jedinke azijske voćne mušice u zasadima malina, koštičavog voća i vinove loze. S obzirom na visok reproduktivni potencijal i kratak ciklus razvića veoma brzo može doći do drastičnog porasta populacije. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja, otvara se put za infekcije različitim prouzrokovačima truleži. Na plodovima jabuke i šljive registrovano je prisustvo jaja jabukinog, odnosno šljivinog smotavca - kažu u Odseku za agrometeorološke analize i informacije.
Hajnalka Bognar Pastor, stručni saradnik za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotica, koordinatorka je i Regionalnog centra prognozno-izveštajne službe zaštite bilja koji na svom portalu obuhvata izveštaje iz velikog broja gradova u Srbiji i na njemu su dostupni i meteorološki izveštaji koji su polazna tačka za upotrebu alata za zaštitu od insekata.
Nedavno je Subotica bila na meti repinog surlaša, insekta nalik krpelju koji se namnožio na parcelama uljane repice, ali je u toku žetve preleteo u gradsku sredinu. Ova vrsta insekta nije opasna po ljude i brzo ih je ostavila na miru.
- Problem za građane mogu biti još jedino stenice. Dešava se da se, osim u biljke, uvuku i u kuće. Postoje dve vrste, jedna je karantinska vrsta stenice, a druga je invazivna vrsta - kaže Hajnalka Bognar Pastor.
Za Suboticu je karakteristična, recimo, rutava buba. Ona je štetočina uljane repice, ali napada i cvetove voćnih sorti, jabuku, trešnju, krušku - kaže Bognar Pastor.
Entomolog Aleksandra Zatezalo, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kaže da u Srbiji živi oko 40 vrsta komaraca.
- Obilne padavine i povećana vlažnost pogoduju razviću komaraca, tako da se u takvim periodima može očekivati i povećana brojnost. Odrasle ženke, između ostalog, hrane se i krvlju životinja i čoveka i mogu preneti niz patogenih organizama, viruse, bakterije, protozoe. Razvoj trgovine i transporta omogućava širenje vrsta izvan granica prirodnog rasprostranjenja, tako da se kod nas sada mogu naći i egzotične vrste i patogeni koje prenose. Jedna od najpoznatijih introdukovanih vrsta je tigrasti komarac koji potiče iz jugoistočne Azije i može preneti najmanje 22 virusa - kaže Aleksandra Zatezalo.
Iz ZZPS poručuju da su u Srbiji prisutni i evropski stršljen koji spada među najkrupnije socijalne ose u Evropi, zatim azijska bubamara koja je zbog velike efikasnosti u suzbijanju biljnih vaši uzgajana komercijalno, pa se iz Azije proširila u Severnu Ameriku i Evropu.
- Zajednice stršljena sačinjene su najčešće od 200 do 700 jedinki. Krajem leta i početkom jeseni društvo dostiže vrhunac razvoja i tada su najbrojniji. Gnezda grade u šupljinama drveća i zaklonjenim mestima, ali kako su prirodne staništa sve ređa, često se mogu naći u u šupama, na tavanima, krovovima - kaže Aleksandra Zatezalo.
Kao i većina socijalnih insekata, stršljen će svoje gnezdo braniti u opsegu od dva do tri metra, kada se oseti ugrožen. Izvan tog opsega nije agresivan. Azijska bubamara je efikasan predator, ozbiljan problem može predstavljati u vinogradima, jer se zavlači u grozdove koji se u tom slučaju ne mogu upotrebiti.
Zaštićene vrste insekata
- Zaštićen je jelenak. Odrasle jedinke žive svega nekoliko meseci i hrane se biljnim sokovima i nektarom cvetova. Ženke polažu jaja u delove trulog drveta. Žive u hrastovim šumama, gde se mogu naći u rupama, u stablima i panjevima - kaže Aleksandra Zatezalo i dodaje da je zaštićena i bukova strižibuba.
Zatim, lastin repak koji živi na suvim ili umereno vlažnim staništima. Zaštićen je i Pančićev skakavac. Vrstu je otkrio Josif Pančić 1881. godine u Mokroj Gori.
ZA GRKE JE SRBIJA CRVENA ZONA: Donete još oštrije mere za našu državu
SPREMA SE NOVI PAKET POMOĆI DRŽAVE: Evo kome treba dati finansijsku podršku, a za koga više NEMA SPASA
POČELE FINANSIJSKE OLAKŠICE: Građani Srbije mogu od banaka da očekuju DVE STVARI
NIŠTA SE NE POSTIŽE SEDENJEM! Brnabić o promeni strategije: Morali smo da menjamo stavove, ali ne možemo sami
CELA FARMA ZA MANJE OD 1,5 MILIONA: Nekada je Ramski rit bio pravo bogatstvo!