Velika promena u penzionom sistemu: Ovo bi moglo da se tiče na hiljade ljudi u Srbiji

Većina zaposlenih u Srbiji ostvaruje pravo na penziju po opštim pravilima, ali određene profesije imaju mogućnost beneficiranog radnog staža, što im omogućava raniji odlazak u penziju. Ovaj sistem važi za poslove koji su posebno teški, rizični ili štetni po zdravlje, kao i za zanimanja gde starosna dob direktno utiče na bezbednost i radnu sposobnost.

Prema rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zorana Mihajlovića, broj penzionera sa beneficijama raste paralelno sa ukupnim brojem zaposlenih u Srbiji.

Kako funkcioniše beneficirani staž

Kod beneficiranog radnog staža, godina rada se ne računa kao standardnih 12 meseci, već kao 14, 15, 16 ili čak 18 meseci. Zahvaljujući tome, zaposleni u određenim sektorima mogu ranije ispuniti uslove za penziju, ponekad i pre 50. godine života, ukoliko zadovolje zakonom propisane kriterijume.

Suština ovog prava je povoljniji obračun radnog vremena - na primer, rudarima se 12 meseci rada priznaje kao 18 meseci staža, dok policajcima, žandarima i vatrogascima godina rada može da se računa kao 16 meseci. To znači da radnici mogu ranije ostvariti penziju, i to već sa sredinom pedesetih godina, ako su započeli rad sa 20 godina.

Ko ima pravo na beneficirani radni staž

Zakonom je obuhvaćeno oko četrdesetak zanimanja, među kojima su:

• Rudari koji rade u jamskim uslovima

• Pripadnici policije, žandarmerije i specijalnih jedinica

• Profesionalni vatrogasci-spasioci

• Medicinski tehničari i lekari u hitnoj pomoći i urgentnoj medicini

• Mašinovođe i zaposleni u vuči vozova

• Profesionalni vojnici iz specijalnih jedinica Vojske Srbije

• Balerine, piloti i radnici u hemijskoj industriji

Zoran Mihajlović je za RTS istakao da se beneficirani radni staž uvodi tamo gde tehnologija i mere bezbednosti ne mogu da zaštite radnika, odnosno gde je zdravlje zaposlenih ozbiljno ugroženo.

Povećanje broja penzionera sa beneficiranim stažom

Broj penzionera sa ovim pravom u Srbiji kontinuirano raste:

• 2005: oko 105–110 hiljada

• 2010: 115–120 hiljada

• 2015: 125–130 hiljada

• 2020: 135–140 hiljada

• 2025: procena 140–145 hiljada

Sindikat upozorava da postoje dodatna radna mesta koja bi trebalo da budu obuhvaćena beneficiranim stažom, posebno u zdravstvu i obrazovanju, dok tehnološki zaostajemo i još uvek imamo zastarele tehnologije i nedovoljnu zaštitu na radu.

Budućnost beneficiranog staža u Srbiji

Mihajlović napominje da će sa daljim tehnološkim napretkom i robotizacijom mnogih poslova, broj zanimanja koja imaju pravo na beneficije verovatno opadati, jer neće postojati visokorizični poslovi koji zahtevaju raniji odlazak u penziju.

Pravo na beneficirani staž zavisi isključivo od uslova rada i stepena rizika, a ne od hijerarhijske pozicije zaposlenog. Pogodnost se uglavnom odnosi na operativne radnike, dok rukovodioci retko ostvaruju ovo pravo.