Велика промена у пензионом систему: Ово би могло да се тиче на хиљаде људи у Србији

Већина запослених у Србији остварује право на пензију по општим правилима, али одређене професије имају могућност бенефицираног радног стажа, што им омогућава ранији одлазак у пензију. Овај систем важи за послове који су посебно тешки, ризични или штетни по здравље, као и за занимања где старосна доб директно утиче на безбедност и радну способност.

Према речима председника Савеза самосталних синдиката Србије, Зорана Михајловића, број пензионера са бенефицијама расте паралелно са укупним бројем запослених у Србији.

Како функционише бенефицирани стаж

Код бенефицираног радног стажа, година рада се не рачуна као стандардних 12 месеци, већ као 14, 15, 16 или чак 18 месеци. Захваљујући томе, запослени у одређеним секторима могу раније испунити услове за пензију, понекад и пре 50. године живота, уколико задовоље законом прописане критеријуме.

Суштина овог права је повољнији обрачун радног времена - на пример, рударима се 12 месеци рада признаје као 18 месеци стажа, док полицајцима, жандарима и ватрогасцима година рада може да се рачуна као 16 месеци. То значи да радници могу раније остварити пензију, и то већ са средином педесетих година, ако су започели рад са 20 година.

Ко има право на бенефицирани радни стаж

Законом је обухваћено око четрдесетак занимања, међу којима су:

• Рудари који раде у јамским условима

• Припадници полиције, жандармерије и специјалних јединица

• Професионални ватрогасци-спасиоци

• Медицински техничари и лекари у хитној помоћи и ургентној медицини

• Машиновође и запослени у вучи возова

• Професионални војници из специјалних јединица Војске Србије

• Балерине, пилоти и радници у хемијској индустрији

Зоран Михајловић је за РТС истакао да се бенефицирани радни стаж уводи тамо где технологија и мере безбедности не могу да заштите радника, односно где је здравље запослених озбиљно угрожено.

Повећање броја пензионера са бенефицираним стажом

Број пензионера са овим правом у Србији континуирано расте:

• 2005: око 105–110 хиљада

• 2010: 115–120 хиљада

• 2015: 125–130 хиљада

• 2020: 135–140 хиљада

• 2025: процена 140–145 хиљада

Синдикат упозорава да постоје додатна радна места која би требало да буду обухваћена бенефицираним стажом, посебно у здравству и образовању, док технолошки заостајемо и још увек имамо застареле технологије и недовољну заштиту на раду.

Будућност бенефицираног стажа у Србији

Михајловић напомиње да ће са даљим технолошким напретком и роботизацијом многих послова, број занимања која имају право на бенефиције вероватно опадати, јер неће постојати високоризични послови који захтевају ранији одлазак у пензију.

Право на бенефицирани стаж зависи искључиво од услова рада и степена ризика, а не од хијерархијске позиције запосленог. Погодност се углавном односи на оперативне раднике, док руководиоци ретко остварују ово право.