"Vlada mora da poveća poreze" Prekomerno zaduživanje im došlo glave - država u problemu, stručnjaci upozoravaju na "petlju propasti"
Javni dug Ujedinjenog Kraljevstva raste najbržim tempom od svih naprednih ekonomija, a ekonomisti upozoravaju da bi zemlja uskoro mogla ući u opasnu "petlju propasti" (doom loop) - začarani krug u kojem visoki troškovi zaduživanja i slab ekonomski rast dovode do sve većeg povećanja poreza i novih zaduženja.
Prema analizi Oxford Economics, ukupni javni dug Britanije gotovo se utrostručio u periodu od 2005. do 2025. godine, nadmašivši sve ostale napredne ekonomije. Nivo zaduženosti sada dostiže 2,9 biliona funti sterlinga, što je skoro jednako vrednosti celokupne britanske ekonomije. Samo na kamate država izdvaja više od 100 milijardi funti godišnje, što predstavlja ogroman teret za budžet i ograničava mogućnost za investicije i javnu potrošnju.
Pad fiskalne discipline i rastući rizici
Kako ističe The Telegraph, ovaj alarmantan rast posledica je višedecenijske nesposobnosti britanskih vlada da „žive u skladu sa svojim mogućnostima“. Niz različitih kabineta tokom poslednjih dvadeset godina nastavio je politiku deficita - oslanjajući se na zajmove kao osnovni izvor finansiranja javne potrošnje.
Majkl Sonders iz Oxford Economics naglašava da je Britanija sada jasno izdvojena od svojih ekonomskih rivala:
„To je nešto što treba da nas zabrine. Izdvajamo se - i to ne na dobar način. Razlog za visoke prinose na britanske obveznice delom leži u tome koliko je naš dug porastao.“
Dok su zemlje poput Nemačke, Švajcarske i Holandije u poslednjih dvadeset godina uspele da smanje svoj javni dug u odnosu na veličinu ekonomije, Britanija beleži kontinuirani rast, koji je sada 57,5% veći u odnosu na 2005. godinu. Samo su Sjedinjene Države i Španija zabeležile sličan trend.
Porast kamata i skuplje zaduživanje
Posledice ovakve fiskalne politike već su vidljive na tržištu državnih obveznica. Trošak dugoročnog, tridesetogodišnjeg zaduživanja u Britaniji nedavno je premašio 5,7%, što je najviši nivo u poslednjih 27 godina, dok se prinosi na desetogodišnje obveznice kreću oko vrednosti iz vremena finansijske krize 2008. godine.
Iako Britanija ima nešto manji ukupan nivo duga u poređenju sa Francuskom ili SAD, investitori zahtevaju veće kamate, što pokazuje rastuću zabrinutost za stabilnost britanskih javnih finansija. Prema proceni Nomura Group, vlada i Banka Engleske će u narednoj godini morati da se oslone na oko 200 milijardi funti privatnog kapitala kako bi finansirale tekuće potrebe zajmova.
Ekonomista Džordž Bakli iz Nomura-e ocenjuje da bi situacija bila daleko povoljnija da Britanija ima dug na nivou zemalja poput Holandije ili skandinavskih država.
„Prinosi ne bi bili toliko visoki, niti bi fiskalne brige bile ovako izražene da imamo nivo duga sličan tim zemljama“, upozorava on.
Političke posledice i teret za novu ministarku finansija
Ovaj rekord dolazi u trenutku kada se kancelarka trezora, Rejčel Rivs, priprema za novi budžet koji bi, prema procenama, mogao biti srazmeran prošlogodišnjem povećanju poreza od 40 milijardi funti. Analitičari iz Sitija očekuju da će novi plan ponovo biti zasnovan na velikom zaduživanju, što izaziva bojazan da će zemlja upasti u začarani krug - gde se rastuće kamate i niski privredni rast međusobno podstiču, gušeći ekonomsku dinamiku.
Profesor ekonomije sa Kembridža, Džagdžit Čada, smatra da trenutna situacija pokazuje duboki sistemski problem u političkom upravljanju finansijama:
„Jasno vidimo da je fiskalni okvir potpuno zakazao i da odnos duga prema BDP-u nije postavljen na održivu putanju. Vreme je da prestane političko zamajavanje oko budžetskih događaja“, kaže Čada.
Poruke investitora: "Vreme je za odlučnost"
Iz privatnog sektora stižu pozivi na hitne i odlučne mere. Metju Bisli, generalni direktor Jupiter Fund Management-a, čiji fond upravlja sa više od 60 milijardi funti kapitala i poseduje milijarde u britanskim državnim obveznicama, upozorava da vlada više ne sme „šutirati limenku niz put“.
„Vlada mora i da poveća poreze i/ili da smanji troškove. Oba rešenja kratkoročno su negativna po rast, ali je daleko gore ne uraditi ništa“, izjavio je Bisli.
„Ključno je biti odlučan. Ako se budžet svede na minimalne rezove ili ograničena povećanja poreza, ova rasprava će se nastavljati svake jeseni, a država će ostati zarobljena u zavisnosti od tržišta obveznica.“
Bisli dodaje da bi upravo odlučna akcija mogla sniziti cenu zaduživanja i stabilizovati britanske obveznice. Međutim, bez konkretnih poteza, rizik od daljeg rasta kamatnih stopa i budžetskog deficita ostaje visok.
Upozorenje: dug postaje sistemski problem
Ekonomisti upozoravaju da se Britanija približava tački u kojoj će troškovi servisiranja duga pojesti sve veći deo budžeta, ostavljajući malo prostora za investicije i javne usluge. Ukoliko se ne preduzmu reforme, Oxford Economics upozorava da bi zemlja mogla ostati u trajnoj fiskalnoj nestabilnosti, gde bi svako povećanje kamata dodatno produbljivalo deficit.
Dvadeset godina kontinuiranog zaduživanja, rastuće kamate i nedostatak dugoročne strategije doveli su Britaniju na ivicu najopasnije faze u modernoj ekonomskoj istoriji zemlje. Kako troškovi duga rastu, a rast usporava, država rizikuje da padne u „finansijsku petlju smrti“ - scenario u kojem će novi dugovi biti neophodni samo da bi se otplatili stari, sve dok ne nestane prostor za manevrisanje.
Sudbina britanskih javnih finansija, upozoravaju analitičari, sada u potpunosti zavisi od toga hoće li vlada pokazati političku volju da prekine sa navikom skupog zajmljivanja i vrati zemlju na put fiskalne održivosti.
Srbija Danas
