Vučićeve mere poput ograničavanja marži obuzdale inflaciju: Građani danas žive lakše nego ikad u poslednjih nekoliko godina
Smanjenje inflacije rezultat je regulatornih mera poput ograničavanja marži, što je dovelo do usporavanja rasta cena.
Prema zvaničnim podacima Narodna banka Srbije, godišnja stopa inflacije u oktobru iznosila je 2,8 odsto, čime se Srbija svrstala među zemlje sa najnižom inflacijom u regionu.
Jedna od najznačajnijih mera koju, krajem avgusta, predstavio predsednik Vučić sa ciljem poboljšanja životnog standarda, bila je uredba o ograničavanju trgovačkih marži, koja je stupila na snagu 1. septembra 2025. godine.
Njome su marže u maloprodaji i veleprodaji ograničene na maksimalno 20 odsto za velike trgovinske lance, i to za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije – hrane, kućne hemije i proizvoda za ličnu higijenu.
Pre donošenja uredbe, pojedini veliki trgovci ostvarivali su marže i do 46 odsto, što je direktno pogađalo građane.
Državnom intervencijom cene ovih proizvoda u proseku su smanjene za oko 15 odsto, što se odmah odrazilo na troškove svakodnevne potrošnje.
Ubrzo nakon donošenja uredbe, tržišna inspekcija je započela opsežne kontrole.
Utvrđeno je da se deo trgovinskih lanaca nije pridržavao propisanih ograničenja, zbog čega su izrečene kazne u ukupnom iznosu od 25,5 miliona dinara.
Kontrole su pokazale da država neće tolerisati pokušaje izigravanja propisa, pa je Vlada Srbije već u septembru 2025. dodatno pooštrila uredbu, ograničivši logističke rabate i druge skrivene naknade koje su trgovci pokušavali da prebace na dobavljače, a posredno i na građane.
Ovim potezima zaštićeni su i domaći proizvođači, koji su godinama bili izloženi pritiscima velikih trgovačkih lanaca.
Kakva je situacija nakon ozbiljne intervencije države?
Sa distance od nekoliko meseci jasno je da su mere iz avgusta i septembra 2025. bile prelomna tačka u borbi protiv inflacije.
Srbija je uspela da obuzda rast cena hrane.
Zahvaljujući odlučnim potezima predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, danas, u januaru 2026. godine, većina građana živi rasterećenije, bez svakodnevnog straha od novih poskupljenja i finansijskih šokova kakvi su obeležili prethodne godine.
Ekonomsku stabilnost građani danas osećaju najviše tamo gde je to najvažnije - u prodavnici, na računima i u sigurnosti sopstvenog doma.
