Вучићеве мере попут ограничавања маржи обуздале инфлацију: Грађани данас живе лакше него икад у последњих неколико година
Смањење инфлације резултат је регулаторних мера попут ограничавања маржи, што је довело до успоравања раста цена.
Према званичним подацима Народна банка Србије, годишња стопа инфлације у октобру износила је 2,8 одсто, чиме се Србија сврстала међу земље са најнижом инфлацијом у региону.
Једна од најзначајнијих мера коју, крајем августа, представио председник Вучић са циљем побољшања животног стандарда, била је уредба о ограничавању трговачких маржи, која је ступила на снагу 1. септембра 2025. године.
Њоме су марже у малопродаји и велепродаји ограничене на максимално 20 одсто за велике трговинске ланце, и то за око 3.000 производа из 23 категорије – хране, кућне хемије и производа за личну хигијену.
Пре доношења уредбе, поједини велики трговци остваривали су марже и до 46 одсто, што је директно погађало грађане.
Државном интервенцијом цене ових производа у просеку су смањене за око 15 одсто, што се одмах одразило на трошкове свакодневне потрошње.
Убрзо након доношења уредбе, тржишна инспекција је започела опсежне контроле.
Утврђено је да се део трговинских ланаца није придржавао прописаних ограничења, због чега су изречене казне у укупном износу од 25,5 милиона динара.
Контроле су показале да држава неће толерисати покушаје изигравања прописа, па је Влада Србије већ у септембру 2025. додатно пооштрила уредбу, ограничивши логистичке рабате и друге скривене накнаде које су трговци покушавали да пребаце на добављаче, а посредно и на грађане.
Овим потезима заштићени су и домаћи произвођачи, који су годинама били изложени притисцима великих трговачких ланаца.
Каква је ситуација након озбиљне интервенције државе?
Са дистанце од неколико месеци јасно је да су мере из августа и септембра 2025. биле преломна тачка у борби против инфлације.
Србија је успела да обузда раст цена хране.
Захваљујући одлучним потезима председника Александра Вучића и Владе Србије, данас, у јануару 2026. године, већина грађана живи растерећеније, без свакодневног страха од нових поскупљења и финансијских шокова какви су обележили претходне године.
Економску стабилност грађани данас осећају највише тамо где је то најважније - у продавници, на рачунима и у сигурности сопственог дома.
