Zaustavljanje divljanja cena goriva: Ovo je novo strogo pravilo za sve pumpe - Nemačka uvodi posebno pravilo
Nemačka je uvela nova pravila za formiranje cena goriva, kojima se benzinskim pumpama zabranjuje da podižu cene više od jednom dnevno, u pokušaju da ublaži posledice rasta cena nafte usled sukoba između SAD i Irana.
Ova mera dolazi u trenutku kada su cene goriva u toj zemlji prešle dva evra po litru, dok su promene cena na pumpama dostizale i do 22 puta dnevno.
Ograničenje cena i kazne za kršenje pravila
Prema novim propisima, benzinske pumpe mogu da povećaju cenu goriva samo jednom dnevno, i to u podne. Sa druge strane, snižavanje cena dozvoljeno je u bilo kom trenutku.
Nemačka vlada navodi da je cilj ove mere da se zaustavi takozvani efekat naglog rasta i sporog pada cena, odnosno situacija u kojoj gorivo brzo poskupljuje kada raste cena nafte, ali sporo pojeftinjuje kada ona pada.
Kompanijama koje prekrše pravila prete kazne i do 100.000 evra.
Rat i zatvaranje ključne rute podigli cene nafte
Cene nafte naglo su porasle nakon što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko četvrtine svetske nafte, što je izazvalo poremećaje u globalnom snabdevanju.
Cena američke nafte WTI kretala se oko 98 dolara po barelu, dok je Brent bio iznad 100 dolara, uprkos blagom padu tokom dana.
Evropa uvodi mere da zaštiti građane
Nemačka nije jedina zemlja koja reaguje na rast cena energenata. Više evropskih država već je uvelo slične ili dodatne mere kako bi ublažile udar na građane i privredu.
Velika Britanija je izdvojila 53 miliona funti pomoći za domaćinstva pogođena visokim cenama energije i produžila ograničenja dažbina na gorivo.
Danska apeluje na građane da smanje potrošnju energije i manje koriste automobile, dok Austrija i Mađarska uvode ograničenja cena goriva.
Francuska je pokrenula kontrole kako bi sprečila neopravdano podizanje cena na pumpama.
Upozorenje da kriza tek dolazi
Iz Međunarodne agencije za energiju upozoravaju da bi energetska kriza mogla dodatno da se pogorša već u aprilu.
Zemlje članice ove organizacije već su se dogovorile da oslobode 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi ublažile poremećaje na tržištu, ali se razmatra i dodatno puštanje rezervi ukoliko se situacija ne stabilizuje.
Ove mere ukazuju na rastući pritisak na evropske ekonomije, dok globalna energetska kriza ulazi u novu fazu neizvesnosti.
