Zdravstvo kao stub države: Milijarde uložene, nove bolnice, veće plate i plan da liste čekanja postanu prošlost do kraja 2026. godine
Zdravstveni sistem Srbije u poslednjih nekoliko godina prošao je kroz jednu od najintenzivnijih faza modernizacije, a ulaganja države, kadrovsko jačanje i izgradnja novih objekata postali su ključni deo politike koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić.
Od perioda pandemije do danas, fokus je pomeren sa hitne reakcije na dugoročnu stabilnost sistema – sa jasnim ciljem da zdravstvo bude jedan od temelja države.
Vučić je više puta naglasio da zdravstvo danas nije samo socijalna kategorija, već strateški sektor, uz demografiju, ekonomiju i bezbednost. Upravo taj pristup doveo je do kontinuiranog povećanja ulaganja – od oko pola milijarde evra uloženih do 2021. godine, do milijardi evra koje su uložene kroz projekte, opremu i kadrove u periodu do 2025. godine.
Bolnice koje menjaju sliku Srbije
Jedan od najuočljivijih rezultata jeste izgradnja i rekonstrukcija ključnih zdravstvenih ustanova širom zemlje.
Nova kula Kliničkog centra Srbije u Beogradu danas predstavlja jednu od najmodernijih zdravstvenih ustanova u regionu, sa više od 800 kreveta i stotinama mesta za intenzivnu i poluintenzivnu negu. Opremljena je najsavremenijom medicinskom tehnologijom i predstavlja centralno mesto tercijarne zdravstvene zaštite.
Institut „Dedinje 2“, u koji je uloženo više od 50 miliona evra, dodatno je ojačao kapacitete za lečenje kardiovaskularnih bolesti, koje su i dalje vodeći uzrok smrtnosti. Sa novim angio-salama i modernom opremom, ova ustanova je značajno podigla standard lečenja u Srbiji.
Sličan trend vidi se i u Kliničkom centru Vojvodine, gde su rekonstruisani ključni objekti i izgrađeni novi kapaciteti sa operacionim salama i jedinicama intenzivne nege, kao i u Kliničkom centru Niš, koji pokriva jug i jugoistok zemlje.
Poseban značaj imaju i projekti van velikih centara – poput planirane rekonstrukcije Zdravstvenog centra u Užicu, vredne oko 80 miliona evra, čime se prvi put posle više decenija ozbiljno ulaže u ovaj deo Srbije.
Brza reakcija u krizi – temelji za budućnost
Pandemija korona virusa bila je test izdržljivosti sistema, ali i pokazatelj sposobnosti države da reaguje brzo. U rekordnim rokovima izgrađene su kovid bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu.
Bolnica u Batajnici sa gotovo 1.000 kreveta, kao i objekti u Novom Sadu i Kruševcu, nisu ostali samo simbol borbe protiv pandemije, već su postali deo dugoročnog plana – njihovi kapaciteti se danas prilagođavaju drugim medicinskim potrebama, poput palijativne nege i dijalize.
Istovremeno, Srbija je među prvima u Evropi započela masovnu vakcinaciju i razvila digitalni sistem za prijavu i praćenje imunizacije, što je dodatno pokazalo tehnološki napredak sistema.
Ljudi kao ključ sistema
Pored infrastrukture, značajan fokus stavljen je na kadrove. Od 2013. godine zaposleno je više od 25.000 zdravstvenih radnika, dok je odobreno preko 10.000 specijalizacija.
Trend zapošljavanja najboljih diplomaca nastavljen je i u narednim godinama, uz mere koje imaju za cilj da zadrže lekare i medicinsko osoblje u zemlji.
Tokom 2025. godine dodatno su povećane plate u zdravstvu – medicinske sestre na najtežim pozicijama, kao i pojedini tehnički i stručni profili, dobili su povećanja od 5 do 15 odsto, dok su najavljena i dalja povećanja za ostale zaposlene.
Nova faza: kraj lista čekanja
Jedan od ključnih izazova sistema – liste čekanja – postavljen je kao prioritet za naredni period. Prema podacima iz decembra 2024. godine, broj ljudi na listama već je smanjen za više od 16.000.
Najveći pritisak i dalje postoji kod ortopedskih operacija (kuk i koleno), ali je plan države da do kraja 2026. godine liste čekanja budu potpuno eliminisane, uključujući i dijagnostičke procedure poput magnetne rezonance i skenera.
Sistem koji se menja iz temelja
Paralelno sa investicijama, radi se i na reorganizaciji sistema kroz tzv. masterplan zdravstva. Novi model predviđa planiranje prema potrebama stanovništva, a ne samo prema kapacitetima ustanova, kao i bolju raspodelu lekara i opreme.
Cilj je da zdravstvena zaštita bude dostupnija, efikasnija i ravnomernije raspoređena širom zemlje – od velikih kliničkih centara do lokalnih domova zdravlja.
Zdravstvo kao ogledalo države
Poruka koja se sve češće šalje iz vrha države jeste da ulaganje u zdravstvo nije trošak, već investicija u budućnost. Kroz kombinaciju velikih infrastrukturnih projekata, jačanja kadrova i sistemskih reformi, Srbija pokušava da uhvati korak sa najrazvijenijim zemljama.
Ako se planovi o smanjenju lista čekanja i daljem unapređenju sistema ostvare, naredne godine mogle bi da predstavljaju završnicu jednog ciklusa – i početak faze u kojoj će zdravstveni sistem funkcionisati stabilnije, dostupnije i efikasnije nego ranije.
