Здравство као стуб државе: Милијарде уложене, нове болнице, веће плате и план да листе чекања постану прошлост до краја 2026. године
Здравствени систем Србије у последњих неколико година прошао је кроз једну од најинтензивнијих фаза модернизације, а улагања државе, кадровско јачање и изградња нових објеката постали су кључни део политике коју предводи председник Александар Вучић.
Од периода пандемије до данас, фокус је померен са хитне реакције на дугорочну стабилност система – са јасним циљем да здравство буде један од темеља државе.
Вучић је више пута нагласио да здравство данас није само социјална категорија, већ стратешки сектор, уз демографију, економију и безбедност. Управо тај приступ довео је до континуираног повећања улагања – од око пола милијарде евра уложених до 2021. године, до милијарди евра које су уложене кроз пројекте, опрему и кадрове у периоду до 2025. године.
Болнице које мењају слику Србије
Један од најуочљивијих резултата јесте изградња и реконструкција кључних здравствених установа широм земље.
Нова кула Клиничког центра Србије у Београду данас представља једну од најмодернијих здравствених установа у региону, са више од 800 кревета и стотинама места за интензивну и полуинтензивну негу. Опремљена је најсавременијом медицинском технологијом и представља централно место терцијарне здравствене заштите.
Институт „Дедиње 2“, у који је уложено више од 50 милиона евра, додатно је ојачао капацитете за лечење кардиоваскуларних болести, које су и даље водећи узрок смртности. Са новим ангио-салама и модерном опремом, ова установа је значајно подигла стандард лечења у Србији.
Сличан тренд види се и у Клиничком центру Војводине, где су реконструисани кључни објекти и изграђени нови капацитети са операционим салама и јединицама интензивне неге, као и у Клиничком центру Ниш, који покрива југ и југоисток земље.
Посебан значај имају и пројекти ван великих центара – попут планиране реконструкције Здравственог центра у Ужицу, вредне око 80 милиона евра, чиме се први пут после више деценија озбиљно улаже у овај део Србије.
Брза реакција у кризи – темељи за будућност
Пандемија корона вируса била је тест издржљивости система, али и показатељ способности државе да реагује брзо. У рекордним роковима изграђене су ковид болнице у Батајници, Новом Саду и Крушевцу.
Болница у Батајници са готово 1.000 кревета, као и објекти у Новом Саду и Крушевцу, нису остали само симбол борбе против пандемије, већ су постали део дугорочног плана – њихови капацитети се данас прилагођавају другим медицинским потребама, попут палијативне неге и дијализе.
Истовремено, Србија је међу првима у Европи започела масовну вакцинацију и развила дигитални систем за пријаву и праћење имунизације, што је додатно показало технолошки напредак система.
Људи као кључ система
Поред инфраструктуре, значајан фокус стављен је на кадрове. Од 2013. године запослено је више од 25.000 здравствених радника, док је одобрено преко 10.000 специјализација.
Тренд запошљавања најбољих дипломаца настављен је и у наредним годинама, уз мере које имају за циљ да задрже лекаре и медицинско особље у земљи.
Током 2025. године додатно су повећане плате у здравству – медицинске сестре на најтежим позицијама, као и поједини технички и стручни профили, добили су повећања од 5 до 15 одсто, док су најављена и даља повећања за остале запослене.
Нова фаза: крај листа чекања
Један од кључних изазова система – листе чекања – постављен је као приоритет за наредни период. Према подацима из децембра 2024. године, број људи на листама већ је смањен за више од 16.000.
Највећи притисак и даље постоји код ортопедских операција (кук и колено), али је план државе да до краја 2026. године листе чекања буду потпуно елиминисане, укључујући и дијагностичке процедуре попут магнетне резонанце и скенера.
Систем који се мења из темеља
Паралелно са инвестицијама, ради се и на реорганизацији система кроз тзв. мастерплан здравства. Нови модел предвиђа планирање према потребама становништва, а не само према капацитетима установа, као и бољу расподелу лекара и опреме.
Циљ је да здравствена заштита буде доступнија, ефикаснија и равномерније распоређена широм земље – од великих клиничких центара до локалних домова здравља.
Здравство као огледало државе
Порука која се све чешће шаље из врха државе јесте да улагање у здравство није трошак, већ инвестиција у будућност. Кроз комбинацију великих инфраструктурних пројеката, јачања кадрова и системских реформи, Србија покушава да ухвати корак са најразвијенијим земљама.
Ако се планови о смањењу листа чекања и даљем унапређењу система остваре, наредне године могле би да представљају завршницу једног циклуса – и почетак фазе у којој ће здравствени систем функционисати стабилније, доступније и ефикасније него раније.
