13 iznenađujućih činjenica o ekonomiji

1. Ekonomija se izvorno nazivala ''politička ekonomija''

Ekonomija je politika i kao takva nikada ne može biti nauka. Ipak, dominantna neoklasična škola ekonomije je uspešno promenila naziv discipline iz tradicionalne ''političke ekonomije'' u ''ekonomiju'' na prelazu u 20. vek. Neoklasična škola je htela da od ekonomije stvori čistu nauku lišenu političkih, a time i etičkih dimenzija koje uključuju subjektivne vrednosne procene. Ova promena je bila sama po sebi politički potez.

2. Nobelova nagrada iz ekonomije nije izvorna Nobelova nagrada

Za razliku od izvornih Nobelovih nagrada (fizika, hemija, psihologija, medicina, književnost, mir) koje su utemeljene od strane švedskog industrijalca Alfreda Nobela krajem 19. veka, Nobelovu nagradu za ekonomiju utemeljila je Švedska centralna banka (Sveriges Riskbank) 1968, te se stoga službeno zove ''Sveriges Riksbank'' nagrada iz ekonomskih nauka u sećanje na Alfreda Nobela. Članovi Nobelove porodice poznati su po kritici Švedske centralne banke zbog dodeljivanja nagrade protržišno orijentisanim ekonomistima koje njihov predak ne bi prihvatio s odobravanjem.

3. Nijedna ekonomska teorija ne može objasniti ekonomiju Singapura

Ako ste pročitali standardnu dozu hvalospeva o ekonomskom uspehu Singapura na mestima poput Economist-a ili Wall Street Journal-a, čuli ste o singapurskoj slobodnoj trgovini i prijateljskom stavu prema stranim ulaganjima. Nikad nećete čuti kako je gotovo celokupno zemljište u Singapuru u državnom vlasništvu, dok je 85 posto stambenog prostora pod ingerencijom državne stambene korporacije. Dvadeset dva odsto BDP-a je proizvedeno od strane preduzeća u državnom vlasništvu (uključujući Singapore Airlines), dok svetski prosek iznosi oko devet odsto. Grubo rečeno, ne postoji ekonomska teorija koja sama samcata može objasniti ovakav uspeh: ekonomija Singapura spaja karakteristike kapitalizma i socijalizma.

4. Britanija i SAD su izumeli protekcionizam, a ne slobodnu trgovinu

Britanija je imala najzaštićeniju ekonomiju u kapitalističkom svetu u kasnom 18. i ranom 19. veku. Veliki deo protekcije je bio predviđen s ciljem promocije i zaštite britanskih proizvođača od superiornih stranih konkurenata iz Evrope, posebno iz zemalja Beneluksa (odnosi se na današnju Holandiju i Belgiju).

SAD je otišao korak dalje. Koristeći kao inspiraciju britansku protekcionističku politiku, Aleksander Hamilton, prvi ministar finansija SAD razvio je teoriju ''argument zaštite mladih industrija'' – stanovište da vlada ekonomski zaostale nacije mora štititi i negovati svoju mladu industriju dok ne odraste i postane sposobna za takmičenje na svetskom tržištu. Hamilton je poginuo 1804, u dvoboju pištoljima, a SAD je usvojio protekcionizam dvadesetih godina devetnaestog veka i ostao najzaštićenija svetska ekonomija tokom većeg dela sledećeg stoleća.

5. Slobodna trgovina se u početku širila neslobodnim metodama

Slobodna trgovina širila se svetom tokom devetnaestog veka. Međutim, to se dešavalo zahvaljujući nečemu što ne bismo nazvali slobodnim – sili, odnosno pretnjama o upotrebi iste. Kolonizacija je bila očigledan put ka ''neslobodnoj slobodnoj trgovini'', za vreme koje su kolonijalni gospodari pokorene države širom sveta terali da u potpunosti prihvate slobodnu trgovinu. Diplomatija topova korišćena je kako bi se države prisilile na potpisivanje nepravednih sporazuma kojima im je između ostalog uzeta i carinska autonomija. Najozloglašeniji sporazum je onaj potpisan u Nankingu koji je Kina bila prisiljena da potpiše 1842. godine.

6. Konzervativac Oto fon Bizmark je uveo prvu socijalnu državu na svetu

Suprotno onome što većina ljudi misli, socijalna država je izvorno izum desnice. Konzervativac Oto fon Bizmark je prvi koji ju je uveo. On je mrzeo socijalizam, ali nije bio ideolog. Shvatao je da ukoliko ne osigura minimalnu sigurnost radnicima, dolazi do toga da se okreću socijalizmu. Stoga je radnike zadržao sretnima stvaranjem prve socijalne države na svetu. To upućuje na to da oni koji žele da unište socijalnu državu, iako neguju imidž kapitalista, zapravo mogu biti najveći neprijatelji kapitalizma.

8. Internet je izumela Vlada SAD- a, a ne Silikonska dolina

Mnogo ljudi misli da je SAD odmakao daleko u razvoju novih tehnoloških sektora zbog privatnog sektora. Međutim, kako zaključuje Advance, Vlada SAD je stvorila svaki od tih sektora. Pentagon je finansirao razvoj računara od samih početaka, isto tako i internet je posledica delovanja  SAD.

9. Pre oporezivanja i socijalnih izdavanja, Nemačka i Belgija imaju veću društvenu nejednakost od SAD

Pre oporezivanja i socijalnih transfera, popriličan broj evropskih zemalja, poput Nemačke i Belgije, imaju veći stepen društvene nejednakosti od SAD. Ovi primeri pokazuju da je nemoguće fundamentalno reoblikovati nejednakost unutar zemlje sa progresivnim porezima i socijalnom državom. Uprkos tome što mnogi ljudi kažu, nejednakost nije prirodni fenomen, poput potresa ili uragana, izvan ljudske kontrole.

10. Finska, jedna od društveno najjednakijih zemalja u svetu rasla je brže nego SAD

Ne samo da postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da veća nejednakost stvara više negativnih socio-ekonomskih ishoda, postoji i popriličan broj primera u kojima su egalitarnija društva ostvarivala rast mnogo brže u odnosu na manje egalitarna društva. Uprkos tome što je jedno od najegalitarnijih društava u svetu, egalitarnije čak i od država bivšeg sovjetskog bloka za vreme socijalizma, Finska je rasla mnogo brže od SAD-a koji spada u  najmanje egalitarna društva u razvijenom svetu.

11. Lenji Grci su jedni od najradnijih ljudi u razvijenom svetu nakon stanovnika Južne Koreje

Od početka krize u evrozoni, Grci se ocrnjuju i karakterizuju kao lenji 'paraziti'. Međutim, Grci u proseku rade duže nego radnici u bilo kojoj drugoj zemlji razvijenog svijeta osim Južne Koreje. Grci zapravo rade 1,4 i 1,5 puta duže od navodno radoholičnih Nemaca i Holanđana. Italijani takođe prkose mitu o 'lenjim Mediterancima' budući da vremenski rade isto kao i Amerikanci i 1,25 puta duže od svojih nemačkih susjeda. Ove brojke ukazuju na to da problem Mediteranskih zemalja evrozone nije radna etika nego produktivnost.

12. Švajcarska i Singapur ne žive samo od bankarstva i turizma

Mnogo ljudi tvrdi da smo ušli u razdoblje post-industrijskog sveta, u kojem 'proizvodnja stvari' više nije važna i da je uslužni sektor postao motor ekonomskog razvoja. Švajcarska i Singapur se često navode kao primeri država koje uspeh temelje na uslužnim delatnostima.

Zapravo ove dve države pokazuju upravo suprotno. Prema podacima UNIDO-a, Švajcarska je 2002. imala najveću stopu dodatne vrednosti proizvoda po glavi stanovnika (MVA) - 24 posto više od Japana. U 2010. godini, Singapur je bio prvi na lestvici sa stopom MVA koja je bila 48 posto veća od američke. Švajcarska je te godine bila treća.

13. Većina siromašnih ne živi u siromašnim zemljama

Trenutno oko 1,4 milijarda ljudi - ili jedan od pet ljudi u svetu - živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, što je svetska granica siromaštva (ispod koje puko preživljavanje postaje izazov). Međutim, većina siromašnih ne živi u siromašnim zemljama. Više od 70 posto ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu zapravo žive u srednje razvijenim zemljama. Od sredine 2000-ih, više od 170 milona ljudi u Kini (oko 13 posto populacije) i 450 miliona ljudi u Indiji (oko 42 posto populacije) živelo je sa dohotkom manjim od svetske granice siromaštva. To pokazuje s kakvim se ogromnim izazovima ove dve najmnogoljudnije zemlje suočavaju.