13 изненађујућих чињеница о економији

1. Економија се изворно називала ''политичка економија''

Економија је политика и као таква никада не може бити наука. Ипак, доминантна неокласична школа економије је успешно променила назив дисциплине из традиционалне ''политичке економије'' у ''економију'' на прелазу у 20. век. Неокласична школа је хтела да од економије створи чисту науку лишену политичких, а тиме и етичких димензија које укључују субјективне вредносне процене. Ова промена је била сама по себи политички потез.

2. Нобелова награда из економије није изворна Нобелова награда

За разлику од изворних Нобелових награда (физика, хемија, психологија, медицина, књижевност, мир) које су утемељене од стране шведског индустријалца Алфреда Нобела крајем 19. века, Нобелову награду за економију утемељила је Шведска централна банка (Сверигес Рискбанк) 1968, те се стога службено зове ''Sveriges Риксбанк'' награда из економских наука у сећање на Алфреда Нобела. Чланови Нобелове породице познати су по критици Шведске централне банке због додељивања награде протржишно оријентисаним економистима које њихов предак не би прихватио с одобравањем.

3. Ниједна економска теорија не може објаснити економију Сингапура

Ако сте прочитали стандардну дозу хвалоспева о економском успеху Сингапура на местима попут Ецономист-а или Wall Стреет Јоурнал-а, чули сте о сингапурској слободној трговини и пријатељском ставу према страним улагањима. Никад нећете чути како је готово целокупно земљиште у Сингапуру у државном власништву, док је 85 посто стамбеног простора под ингеренцијом државне стамбене корпорације. Двадесет два одсто БДП-а је произведено од стране предузећа у државном власништву (укључујући Сингапоре Аирлинес), док светски просек износи око девет одсто. Грубо речено, не постоји економска теорија која сама самцата може објаснити овакав успех: економија Сингапура спаја карактеристике капитализма и социјализма.

4. Британија и САД су изумели протекционизам, а не слободну трговину

Британија је имала најзаштићенију економију у капиталистичком свету у касном 18. и раном 19. веку. Велики део протекције је био предвиђен с циљем промоције и заштите британских произвођача од супериорних страних конкурената из Европе, посебно из земаља Бенелукса (односи се на данашњу Холандију и Белгију).

САД је отишао корак даље. Користећи као инспирацију британску протекционистичку политику, Александер Хамилтон, први министар финансија САД развио је теорију ''аргумент заштите младих индустрија'' – становиште да влада економски заостале нације мора штитити и неговати своју младу индустрију док не одрасте и постане способна за такмичење на светском тржишту. Хамилтон је погинуо 1804, у двобоју пиштољима, а САД је усвојио протекционизам двадесетих година деветнаестог века и остао најзаштићенија светска економија током већег дела следећег столећа.

5. Слободна трговина се у почетку ширила неслободним методама

Слободна трговина ширила се светом током деветнаестог века. Међутим, то се дешавало захваљујући нечему што не бисмо назвали слободним – сили, односно претњама о употреби исте. Колонизација је била очигледан пут ка ''неслободној слободној трговини'', за време које су колонијални господари покорене државе широм света терали да у потпуности прихвате слободну трговину. Дипломатија топова коришћена је како би се државе присилиле на потписивање неправедних споразума којима им је између осталог узета и царинска аутономија. Најозлоглашенији споразум је онај потписан у Нанкингу који је Кина била присиљена да потпише 1842. године.

6. Конзервативац Ото фон Бизмарк је увео прву социјалну државу на свету

Супротно ономе што већина људи мисли, социјална држава је изворно изум деснице. Конзервативац Ото фон Бизмарк је први који ју је увео. Он је мрзео социјализам, али није био идеолог. Схватао је да уколико не осигура минималну сигурност радницима, долази до тога да се окрећу социјализму. Стога је раднике задржао сретнима стварањем прве социјалне државе на свету. То упућује на то да они који желе да униште социјалну државу, иако негују имиџ капиталиста, заправо могу бити највећи непријатељи капитализма.

8. Интернет је изумела Влада САД- а, а не Силиконска долина

Много људи мисли да је САД одмакао далеко у развоју нових технолошких сектора због приватног сектора. Међутим, како закључује Адванце, Влада САД је створила сваки од тих сектора. Пентагон је финансирао развој рачунара од самих почетака, исто тако и интернет је последица деловања  САД.

9. Пре опорезивања и социјалних издавања, Немачка и Белгија имају већу друштвену неједнакост од САД

Пре опорезивања и социјалних трансфера, поприличан број европских земаља, попут Немачке и Белгије, имају већи степен друштвене неједнакости од САД. Ови примери показују да је немогуће фундаментално реобликовати неједнакост унутар земље са прогресивним порезима и социјалном државом. Упркос томе што многи људи кажу, неједнакост није природни феномен, попут потреса или урагана, изван људске контроле.

10. Финска, једна од друштвено најједнакијих земаља у свету расла је брже него САД

Не само да постоји много доказа који указују на то да већа неједнакост ствара више негативних социо-економских исхода, постоји и поприличан број примера у којима су егалитарнија друштва остваривала раст много брже у односу на мање егалитарна друштва. Упркос томе што је једно од најегалитарнијих друштава у свету, егалитарније чак и од држава бившег совјетског блока за време социјализма, Финска је расла много брже од САД-а који спада у  најмање егалитарна друштва у развијеном свету.

11. Лењи Грци су једни од најраднијих људи у развијеном свету након становника Јужне Кореје

Од почетка кризе у еврозони, Грци се оцрњују и карактеризују као лењи 'паразити'. Међутим, Грци у просеку раде дуже него радници у било којој другој земљи развијеног свијета осим Јужне Кореје. Грци заправо раде 1,4 и 1,5 пута дуже од наводно радохоличних Немаца и Холанђана. Италијани такође пркосе миту о 'лењим Медитеранцима' будући да временски раде исто као и Американци и 1,25 пута дуже од својих немачких сусједа. Ове бројке указују на то да проблем Медитеранских земаља еврозоне није радна етика него продуктивност.

12. Швајцарска и Сингапур не живе само од банкарства и туризма

Много људи тврди да смо ушли у раздобље пост-индустријског света, у којем 'производња ствари' више није важна и да је услужни сектор постао мотор економског развоја. Швајцарска и Сингапур се често наводе као примери држава које успех темеље на услужним делатностима.

Заправо ове две државе показују управо супротно. Према подацима УНИДО-а, Швајцарска је 2002. имала највећу стопу додатне вредности производа по глави становника (МВА) - 24 посто више од Јапана. У 2010. години, Сингапур је био први на лествици са стопом МВА која је била 48 посто већа од америчке. Швајцарска је те године била трећа.

13. Већина сиромашних не живи у сиромашним земљама

Тренутно око 1,4 милијарда људи - или један од пет људи у свету - живи са мање од 1,25 долара дневно, што је светска граница сиромаштва (испод које пуко преживљавање постаје изазов). Међутим, већина сиромашних не живи у сиромашним земљама. Више од 70 посто људи који живе у апсолутном сиромаштву заправо живе у средње развијеним земљама. Од средине 2000-их, више од 170 милона људи у Кини (око 13 посто популације) и 450 милиона људи у Индији (око 42 посто популације) живело је са дохотком мањим од светске границе сиромаштва. То показује с каквим се огромним изазовима ове две најмногољудније земље суочавају.