Abruco – skriveni raj na zemlji
Pokrajina Abruco nalazi se u središnjem delu Italije. Izlazi na Jadransko more i podeljena je na četiri okruga, sa istoimenim gradovima koji su upravna središta: Kjeti, L’Akvila, Peskara i Teramo.
Ime potiče od latinske reči Aprutium. Neki kažu da je Aprutium zemlja svinja (aper – svinja), a neki da je za nastanak naziva ove pokrajine važan pojam abruptum, što znači neravan, strm. Postoji, takođe, pretpostavka da je Abruco povezan sa imenom drevnog plemena Pretuta.
Do ove pokrajine možete stići trajektom Peskara-Split (kako ćete do Splita smislite sami), kolima (ako volite duge vožnje), vozom (putuje se skoro 24 časa) ili avionom. Let Beograd – Rim, a onda od Rima hvatajte voz za koji god grad Abruca. Peskara ima i aerodrom ali on, nažalost, nije povezan sa Beogradom. Ako ste u mogućnosti, iznajmite neki aviončić do tamo – tako je najkomotnije.
Možda je za Abruco najbolje reći da je on, geografski, kao zasebna država, u sred Italije. Pokrajina koja izlazi na Jadransko more, prelepim peščanim plažama, uglavnom je brdovita i svojim središnjim delom ulazi u visoko planinsko područje Apenina. Tako u jednoj regiji imate mogućnost da se okupate u moru i da se popnete na Gran Saso (2912m) – najviši vrh Apenina.
Abruco je pun suprotnosti koje ga čine fantastičnim. Ubrzan život zaposlenih Abruceza na obali i spolaganjen životni ritam planinskih meštana upotpunjuju se i stvaraju krasnu ravnotežu. Peskarezi, kao tipični obalski Abrucezi, doručkovaće u žurbi nekoliko keksića i šolju čaja. Na pauzi za ručak na brzinu će pojesti neku pastu, nakon večere kratko će prošetati glavnim ulicama, pre počinka. Na što se većoj nadmorskoj visini nalazite, to vam se čini da vam čak i ručni sat sporije pokreće kazaljke.
No, živeli brzo ili polako, za Abruceze je karakterističan mir. Čak i u gradovima, a kamoli po manjim mestima na planini, nema nervoze, nema galame. Kolona vozila strpljivo čeka da se neka mlada dama uparkira. Niko ne trubi, nema potrebe da se larma, to nikoga neće učiniti bržim. Sačekaš, pa nastaviš – životna filozofija.
Multietičnost Abruca posebna je zanimljivost. Sami Italijani koji se dele na severne, južne, ovakve, onakve, nisu bili dovoljni, te se sada u Abrucu sreću i druge nacionalnosti, ali i rase. Afrikanci, Arapi, Kinezi, Korejci, Rumuni, Rusi, Ukrajinci – svako od njih donosi svoje običaje i navike i uklapaju se u mali raj.
Ko bude pratio fenjer prirode, nikada se neće izgubiti (italijanska poslovica)
Rezervat Denuncijana nalazi se u sred Peskare i predstavlja omiljeno izletište Peskareza. Predivno jezero puno pataka i okruženo bogatom faunom, pravi je odmor za dušu i oči.
Gran Saso, već pomenuti najviši vrh Apenina, u Abrucu je poznat i pod imenom Uspavana lepotica (La bella addormentata). I, zaista, kada iz daljine, pred zalazak sunca, pogledate grebene Gran Sasa, videćete obline ženskog usnulog tela. Čudo prirode, a možda i još jedan dokaz čuvenog italijanskog obožavanja žena.
Majela (Majella) je planinski masiv koji predstavlja prirodnu granicu između tri okruga – Kjetija, Peskare i L’Akvile. Nacionalni park Majela ima desetak vrhova visokih preko 2000m, ogromne platoe, doline i padine. Nudi nam i zaleđeni vodopad po imenu Novajlija (Il Principiante) koji se nalazi na 1600m visine i dugačak je 25m.
Jezero Skano (Lago di Scanno) ovih dana je u Italiji pokrenulo brojna pitanja. Kompasi ronilaca naprosto polude u jednom delu jezera. Dolazili su i stručnjaci iz Rima i otkrili su da na dnu jezera postoji nešto veliko, metalno, ovalnog oblika. Meštani misle da je posredi bomba iz Drugog svetskog rata, jer je na mestu jezera tada bila deponija. U poslednje vreme vodostaj jezera opada, pa se neretko na obali nađu pištolji, municija, puške, ali i artefakti od pre hiljadu godina.
Gradovi, kao i snovi, sazdani su od želja i strahova (Italo Calvino, italijanski pisac)
Peskara je jedan od najnovijih gradova u Abrucu, oformljen 1926. godine. Gradska većnica otvorena je 1936. godine i primer je racionalističko-fašističke arhitekture. Bazilika Madonna dei Sette Dolori (Gospa od sedam bolova) predstavlja utočište iz 17. veka, građeno na mestu na kome se nekoliko puta ukazala Bogorodica. U Peskari se nalazi i Muzej naroda Abruca koji prati 4000 godina istorije Abruceza.
Univerzitet Gabrijele D’Anuncio nalazi se u Peskari i u Kjetiju. Ovaj mali gradić preživeo je Drugi svetski rat tako što je proglašen za otvoreni grad (kao i Rim), te je primio veliki broj izbeglica. Katedrala Svetog Justina, sagrađena 1069. godine, danas izgleda kao da je utekla iz filma "Da Vinčijev kod". U blizini crkve Svetog Petra i Pavla nalaze se ostaci velikog rezervoara za vodu i antičkog pozorišta. Kjeti ima i nekoliko muzeja. Najzanimljivije je spomenuti muzej biomedicine koji pripada Univerzitetu i bavi se bioarheologijom i paleopatologijom.
Silvi Alta i Silvi Marina delovi su grada po imenu Silvi. Kako imena i govore, Silvi Marina nalazi se na obali mora, a Alta je na proplanku iznad... Silvi Alta, gledan odozdo, izgleda moćno. Podbočen je visokim bedemima koji su noću osvetljeni tako da izgledaju još snažnije. U centru mestašca nalazi se crkva krivih zidova, pored koje je fontana i kafana. Meštani tu igraju domine i karte i gledaju ka pučini, sa visine, dostojanstveno.
Jedan od najslađih gradova u Abrucu svakako je Skano. Čuven po dodeli nagrada Premio Scanno – Premio Nobel italiano, koja se dodeljuje jednom godišnje još od 1975. godine. Strme i uske ulice tada su ispunjene naučnicima, muzičarima, piscima... Pansioni u blizini Skana zaslužuju posebne redove, ne budite nestrpljivi!
Sulmona se nalazi u italijanskoj Vojvodini, odnosno Vale Pelinja koja je nekada davno bila jezero. Rodno je mesto Publijusa Ovidijusa Nasa, odakle saznajemo da je postojala i pre naše ere. Najveći trg u Sulmoni je Piazza Garibaldi. U srednjem veku tu su se održavali festivali i trke konja, a danas se tu okupljaju meštani za Uskrs, zarad ceremonije Madonna che Scappa. Meštani statuu Bogorodice nose ka statui vaskrslog Hrista.
Kafa treba da bude vruća kao pakao, crna kao đavo, čista kao anđeo i slatka kao ljubav. (Šarl Talejran, francuski političar)
Gran Caffè Vittoria – Ovaj kafe nalazi se u Kjetiju. Otvoren je 1920. godine i od tada je omiljeno sastajalište pisaca, novinara, političara, svih meštana. Kad pogledate enterijer i meni, rekli biste da ste se vratili u prošlost. Tu je vreme odavno stalo.
Puna je Italija pizza, ali ako želite najbolju – idite u Peskaru. Picerija Ređina će vas ugostiti valjano i jeftino, a izbor je fantastičan.
Ukoliko se umorite od silne italijanske hrane, a zaželite se pohovanog sladoleda i čipsa od škampa – na plaži vas čeka kineski restoran Hai Bin. Okusite pravo kinesko pivo, upoznajte vlasnicu – gospođu Eriku i zapanjite se kad saznate da živahna crnokosa Kineskinja ima blizu 60 godina!
Jedina prava istorija je ona koju smo mi izmislili. (Libero Bovijo, italijanski pisac)
U davnom 16. veku, Abrucom su vladali Španci. Castello Spagnolo je impozantni, veliki zamak. Možete ga obići i istražiti umne odbrambene sisteme.
Castello Piccolomini (Celano), sazidan 1392. godine, danas je pretvoren u Muzej sakralne umetnosti koji poseduje zanimljivu zbirku vizantijskih ikona Bogorodice sa Hristom iz 13. veka.
Castel del Monte nalazi se u samom srcu masiva Gran Sasa i prvi put se pominje 1223. godine, u buli pape Honorija III. Džordž Kluni u filmu Amerikanac, krije se od prošlosti baš u ovom zamku.
Mala kuhinja čini kuću velikom. (italijanska poslovica)
Confetti di Sulmona – Ovi slatkiši prave se od badema prelivenih šećerom. Tradicionalno se dele prijateljima i rođacima na venčanjima i sličnim proslavama.
Brodetto di pesce – Abrucezi strpaju u veeeliku šerpu sve što imaju od ribe i morskih plodova i onda naliju vinom i paradajz sokom i dodaju kojekakve začine. Dakle, kao naš fiš-paprikaš, samo morski.
Porchetta abruzzese – Odrasla svinja očišćena od kostiju, pa rolovana... Peče se dugo, a onda se seče i servira u lepinjama, kao sendvič.
Pan dell’orso ili Medveđi hleb – Ovaj slatkiš potiče iz već pomenutog Skana i samo u Abrucu se i pravi, i to od meda, badema, čokolade i mnogo ljubavi. Ime potiče od apeninskog mrkog medveda koji obitava u šumama oko Skana.
Imam ono što sam davao, zato što sam u životu uvek voleo. (Gabrijele D’Anuncio, italijanski pisac)
Gabrijele D’Anuncio, čuveni italijanski pesnik, dramaturg i političar rođen je 1863. godine u Peskari. Po njemu je nazvan Univerzitet u Abrucu... Jedan je od ideologa spajanja nekoliko naselja u Peskaru 1926. godine. Često se prikazuje kao preteča i idejni začetnik italijanskog fašizma.
Jovan Kapistran (Giovanni da Capestrano) rođen je u selu Kapestrano u Abrucu 1386. godine. Ovaj franjevački kaluđer, teolog i inkvizitor bio je propovednik krstaškog rata protiv Osmanlija. Godine 1456. zajedno sa Janošem Hunjadijem (Sibinjanin Jankom) učestvuje u odbrani ugarskog Beograda od napada Mehmeda II Osvajača. Mađarska slika Beogradske bitke, iz 19. veka, prikazuje Jovana Kapistrana kako u levoj ruci drži krst i mač.
Rocco Antonio Tano nekima je poznatiji kao Roko Sifredi, italijanski pastuv. Bivši porno glumac, danas reditelj i producent filmova za odrasle, rođeni je Abrucez. Često se citira Rokova izjava kojom je objasnio povlačenje na drugu stranu kamere: "Moja deca su sve starija i više ne mogu samo da im kažem: tata ide da zaradi novac za porodicu. Oni žele da znaju više od toga."
Jarno Truli, Peskarez, italijanski je vozač Formule 1 u timu Tojote. Poznati obožavalac vina vlasnik je i suvlasnik velikih vinograda u Italiji. Vlasnik je, takođe, karting tima "Trulli Kart".