Najbogatija država, a bez aerodroma, vojske i valute: Ima više firmi nego stanovnika

Iako ima nešto manje od 40.000 stanovnika, Lihtenštajn je izgradio imidž države sa izuzetno visokim životnim standardom, stabilnom ekonomijom i gotovo nepostojećim kriminalom. 

Ono što ovu zemlju čini još zanimljivijom jeste činjenica da nema sopstveni aerodrom, dok kao zvaničnu valutu koristi švajcarski franak. Uprkos maloj teritoriji i specifičnom političko-ekonomskom položaju, Lihtenštajn se ubraja među najbogatije države sveta po životnom standardu stanovništva. 

Građani Lihtenštajna žive znatno bolje od proseka većine evropskih zemalja. Niski porezi, snažna ekonomija i stabilan finansijski sistem omogućili su visok kvalitet života i sigurnost kakvu retko koja država može da ponudi. 

Prema pojedinim procenama, bogatstvo princa Lihtenštajna veće je od imovine britanskog kralja. U ovoj kneževini luksuz nije nešto čime se ljudi javno razmeću. Naprotiv, stanovnici neguju diskretnost i miran način života. 

Glasno ponašanje, pravljenje buke ili uznemiravanje komšija smatra se nepristojnim, dok se otvoreno pokazivanje bogatstva često doživljava kao znak lošeg ukusa. 

Lihtenštajn je jedna od samo dve dvostruko kontinentalno zatvorene države na svetu, što znači da se do mora može stići tek nakon prelaska kroz najmanje dve druge države. Iako zauzima svega oko 160 kvadratnih kilometara, ova mala kneževina važi za jednu od najbogatijih zemalja sveta. 

Zanimljivo je da ima više radnih mesta nego zaposlenih domaćih stanovnika, pa hiljade ljudi svakodnevno dolaze na posao iz susedne Švajcarske i Austrije. 

Država nema sopstvenu vojsku još od 1868. godine, kada je ukinuta zbog visokih troškova održavanja. Bezbednost je jedan od razloga zbog kojih Lihtenštajn privlači pažnju širom sveta. Kriminal je izuzetno redak, pa mnogi stanovnici ni ne zaključavaju vrata svojih kuća. Zemlja ima manje od stotinu policajaca, dok je broj zatvorenika toliko mali da se obroci za zatvor često naručuju iz restorana. 

Zvanična valuta je švajcarski franak, a Lihtenštajn se nalazi među državama sa najvećim bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika na svetu. Iako je Vaduz glavni grad, najveći grad u zemlji je Šan. 

Građani imaju značajnu političku moć zahvaljujući snažnom sistemu direktne demokratije, pa putem referenduma mogu da blokiraju zakone ili zahtevaju izmene ustava. Ekonomija zemlje zasniva se na snažnoj industriji i izvozu preciznih mašina, medicinske opreme, elektronike i farmaceutskih proizvoda. 

U Lihtenštajnu je registrovano čak više kompanija nego što ima stanovnika, dok je stopa nezaposlenosti među najnižima u Evropi i uglavnom se kreće između jedan i dva odsto. 

Zanimljivo je i to da veliki broj ljudi zaposlenih u uslužnim delatnostima svakodnevno dolazi iz susednih zemalja, pre svega Austrije i Švajcarske, dok sami stanovnici Lihtenštajna uživaju u jednom od najstabilnijih ekonomskih sistema u Evropi. 

Istorija ove male države seže u početak 18. veka. Kneževina Lihtenštajn nastala je 1719. godine u okviru Svetog rimskog carstva. Tokom Napoleonovih ratova teritoriju su zauzimale francuske i ruske trupe, a početkom 19. veka Lihtenštajn postaje suverena država i priključuje se Nemačkom savezu. Pun status nezavisne države dobija 1866. godine nakon raspada saveza.