BITKA ZA SIRIJU: Ovako će "ruska koalicija" pregaziti Islamsku državu (MAPA)

Američka koalicija već više od godinu dana bombarduje položaje Islamske države u Iraku i Siriji, ali stanje na terenu se nije mnogo promenilo. Štaviše, čini se da je Islamska država dobila novi momentum i nastavila da širi svoj uticaj u regionu.

Odavno se spekulisalo o uticaju zapadnih sila, koje podržavaju sirijsku opoziciju protiv legitimnog predsednika Bašara al Asada, na uspon Islamske države Iraka i Levanta. Kada se na to doda činjenica da je koalicija bacila tek toliko bombi za poslednjih godinu dana koliko je u samo pet dana bacio NATO na SRJ tokom agresije 1999. godine, govori dosta o razlozima zašto i dalje ova teroristička grupa postoji.

Ipak, to treba ostaviti po strani, jer je sada najvažnije videti u kojim pravcima će se kretati predstojeća bitka za Siriju, pod kormilom sada već "ruske koalicije": Rusije, Irana, Sirijske arapske vojske, Kurda i libanskog Hezbolaha.

Rat u tri faze

Kada je reč o sveobuhvatnom planu za borbu protiv IS-a u Siriji i Iraku, prve informacije, koje su "procurele" iz ruskih vladajućih struktura, govore o planu čije će sprovođenje ići u tri faze:

• Prva faza, koja je počela, predviđa bombardovanje infrastrukture i opreme Islamske države.
• Druga faza predviđa kopnenu ofanzivu Sirijske arapske armije, koja bi u roku od mesec dana od otpočinjanja te faze trebala da zauzme glavni grad Islamske države, Raku. Procenjeno je da će se nakon poraza u Siriji, borci Islamske države povući u Irak.
• Treća faza je samo uslovna i podrazumevala bi nastavak vazdušne kampanje u Iraku. Ona će zavisti isključivo od toga da li će vlast u Bagdadu uputiti poziv za vojnu pomoć Ruskoj Federaciji na način na koji je to učinila i Sirija.

Sa druge strane, kada je reč o ratu za oslobođenje Sirije, ofanzivu Rusije i njenih saveznika protiv Islamske države takođe možemo podeliti u tri faze:

Prva faza - Obezbeđivanje pozadine

Već iz prvih vazdušnih napada ruske avijacije na gradove Hama, Homs i pokrajinu Idlib, i njihovu neposrednu okolinu, sugeriše da će prvi zadatak ruske koalicije biti čišćenje terena koji se nalazi pod kontrolom vladinih snaga, sa posebnom pažnjom na "čepove otpora" koje možemo videti celom dužinom teritorije koju kontrolišu Asadove snage, uključujući i glavni grad Damask.

Nije u planu da se ruske kopnene snage uključe u borbu, iako su određene vojne snage prisutne u kapacitetu vojnih savetnika. Naravno, ta situacija se može promeniti u budućnosti u skladu sa zahtevima na terenu.

Za sada ostaje da će kičmu kopnenih snaga u Siriji činiti: Sirijska arabska armija, libanski Hezbolah i specijalne "Kuds" snage Irana, koje u velikom broju pristižu u Siriju ovih dana, kako bi, uz vazdušnu podršku Rusije, učestvovale u ofanzivi, prenosi Rojters. Njima će se na kraju pridružiti i Kurdi koji praktično sami drže severni deo zemlje.

• Homs - Treći po veličini grad Sirije i poprište žestokih borbi. On je nazvan i "glavnim gradom revolucije" koja je 2011. godine pogodila ovu zemlju, pa je veliki deo grada pao pod kontrolu pobunjenika. Strateški i simboličan značaj grada je očigledan, zbog čega su vladine snage u maju 2014. godine u potpunosti povratile grad, te se glavne borbe odvijaju istočno od grada protiv IS-a, Al Nusre i drugih pobunjeničkih snaga.
• Damask - i okolina ostaju strateški ključna oblast kontrole. Asad je za sada uspeo (opsadama i vazdušnim napadima) da ispregovara primirje sa raznim oružanim grupama u i oko grada. Ipak borba sa glavnim terorističkim grupama se nastavlja.

Druga faza – Veliki kontranapad ruske koalicije

Kada se obezbedi pozadina, može krenuti ofanziva za oslobođenje Sirije. Glavni pravci napada biće iz Damaska na jugu, Hame na zapadu i Homsa i Latakije na severozapadu.

Glavni zadaci snaga iz Damaska i Hame biće da se povežu sa sirijskom snagama koje drže glavne saobraćajnice ka Palmiri i Deir ez Zoru i očiste jaka uporišta pobunjenika i Islamske države koji se nalaze između njih i pustinje.

Važan cilj biće oslobađanje istorijskog grada Palmire koji je postao simbol kulturocida koji snage Islamske države sprovode nad multietničkim i multikulturalnim teritorijama Sirije.

Najteži posao imaće snage iz Latakije i Homsa koje će se boriti protiv snažnog uporišta pobunjenika - Al Nusre i Islamske države - za oslobođenje provincije Idlib, Alepa (koji se nalazi u okruženju) i povezivanje sa Kurdima na severu, nakon čega može konačno doći do čišćenja islamista sa područja oko Kobanea.

• Kobane - Grad naseljen Kurdima na granici sa Turskom, bio je jedno od najistaknutijih bojnih polja ovog rata. Našao se pod opsadom džihadista IS 2014. godine i posle višemesečnih borbi kurdske milicije, uz podršku vazdušnih udara američke koalicije, vraćena je kontrola nad gradom u januaru 2015. Grad je i dalje okružen Islamskom državom, te se bitka prenela van njegovih zidina.

Treća faza: Osvajanje "prestonice" Kalifata i izbijanje na iračku granicu

Pošto svi ciljevi druge faze budu ispunjeni, sve će biti spremno za konačan udar protiv Islamske države putem centralnog sirijskog koridora sve do iračke granice.

Glavna meta napada biće gradovi Deir ez Zor i al-Raka, koji je proglašen prestonicim islamskog kalifata 2014. godine.

• Deir ez Zor - Biće napadnut centralnim snagama iz Damaska i Hame koju su, u prethodnoj fazi, proterale džihadiste iz Palmire. Sam grad i aerodrom se nalaze pod teškim udarima islamista od decembra 2014 godine, kada su započeli veliku ofanzivu. Reka Eufrat i dalje deli dve strane na širem delom fronta osim u samom gradu gde džihadisti i dalje države nekoliko četvrti.
• Al Raka -  kao konačno glavno uporište islamista, mora biti napadnuto svim snagama ruske koalicije. Ostaje da se vidi da li će do tog trenutka biti angažovani ruski vojnici. U svakom slučaju, ovo će biti najteža borba rata, osim ako teroristička grupa ne bude toliko oslabljenja gubicima iz prethodnih faza ofanzive, da će narediti povlačenje ka Iraku i pre konačnog napada.

Nakon uspešno završene kampanje Sirija će biti oslobođena od terorista Islamske države, a mir će doneti mogućnosti da se svetske sile konačno dogovore o budućem statusu zemlje.

Da li će u nekom trenutku zapadne sile poželeti da budu deo ruske koalicije, ostaje da se vidi. Danas one optužuju Rusiju da bombarduje i druge opozicione grupe u Siriji osim Islamske države, na šta je Rusija odgovorila da bombarduje "sve teroriste u Siriji".

Zato je procena da u nekom trenutku mora doći do dogovora Rusije i SAD, kako bi se izbegle nepotrebne borbe sa pojedinim grupama koje nemaju veze sa islamistima i koje će biti integralni deo rešenja posleratne Sirije, na šta je i ruska vlada ukazivala više puta.

Ako se ta saradnja pokaže uspešnom, stvoriće se uslovi da se započne sa realizacijom i treće faze sveokupnog ruskog plana za borbu protiv Islamske države – Bitke za Irak.