Bivše sovjetske republike traže NATO podršku
PARIZ - Strahujući od "prelivanja" ukrajinske krize bivše sovjetske republike zatražile su od NATO-a podršku, što potencijalno pomera taj region jedan korak bliže ka novom "hladnom ratu", ocenjuje Frans pres.
Zapadna vojna alijansa već je preduzela mere u istočnoj i centralnoj Evropi, ali regionalni lideri smatraju to nedovoljnim, navodi francuska agencija.
U tekstu se podvlači da pozivi baltičkih država - Estonije, Letonije i Litvanije, kao i Poljske i Rumunije, stižu paralelno sa optužbama SAD da Rusija želi da "stvori haos" kako bi imala izgovor za opsežniju vojnu intervenciju.
"Nadamo se da pojačano prisustvo NATO-a u Baltičkom regionu nije samo privremeno i ograničeno na pojačanje vazdušnog patroliranja", izjavio je ove sedmice estonski ministar odbrane Sven Mikser državnom radiju, podseća AFP.
Mikser, koji treba da se sretne sa generalnim sekretarom Alijanse Andersom Fogom Rasmusenom u Briselu u ponedeljak, dodao je da se vode razgovori o "rotirajućim kopnenim jedinicama" u regionu.
Ministar odbrane Litvanije Juozas Olekas saopštio je da i on sa Alijansom razgovara o pojačanju bezbednosti, kao i da su neke odluke već donete.
"Prisustvo snaga članica NATO-a u Litvaniji može da ima različite forme - od instruktora do stalno raspoređenih kopnenih, mornaričkih, vazduhoplovnih i snaga za specijalne operacije", rekao je on AFP-u.
Agencija podseća na izjavu šefa poljske diplomatije Radoslava Sikorskog uoči sastanaka ministara spoljnih poslova NATO-a ranije ovog meseca da će Poljska "pozdraviti svake snage" na svojoj teritoriji.
Titus Korlatean, ministar spoljnih poslova Rumunije koja se priključila kao i baltičke države NATO-u 2004, izrazio je zabrinutost razvojem događaja u Ukrajini, ističući da je Rumunija "na prvoj liniji fronta".
