RAZLIKA IZMEĐU TERORIZMA I "OBIČNOG" UBISTVA: Zašto je napad u Sarajevu označen kao "teroristički"
- Trebalo je najpre da se ustanovi da li je napadač lično poznavao vojnike koje je ubio, zatim da se vidi da su među njima postojale nekakave razmirice koje su izvan politike, i pre utvrđivanja tih činjenica ovaj događaj nismo mogli da okarakterišemo kao teroristički čin - rekao je profesor Fakulteta bezbednosti Prof. dr Zoran Dragišić za SrbijaDanas.com.
Teroristički napadi su sve učestaliji. Za kratko vreme dogodilo se nekoliko tragedija: oboren je ruski avion u kome je poginulo 224 ljudi, masakr u Parizu u kome je ubijeno 132 osobe, bombaški napad u Nigeriji gde su poginule 32 osobe, poslednji akt koji je okarakterisan kao teroristički je ubistvo dvojice vojnika u BiH.
Živimo u takvom vremenu gde se u prvom trenutku ne može sa sigurnošću utvrditi da li je reč o terorističkom aktu ili je reč o "običnom" ubistvu.
Srbiji preti opasnost
Profesor Dragišić misli da Srbiji preti opasnost od terorističkog napada, međutim, ne spadamo među najugroženije države.
- Srbija je na Balkanu. Imamo na svojoj teriroriji pripadnike međunarodnog džihadističkog pokreta. Iz naše zemlje imamo 50-ak građana koji se bore u redovima islamske države. U našem okruženju se nalazi BiH, Albanija, Makedonija, države koje imaju mnogo veći broj ljudi koji se bore tamo. U svim strategijama se Srbija vidi kao deo kalifata, tako da generalno smo ugroženi – naglašava Dragišić i napominje da je naša ugroženost druge vrste u odnosu na probleme koje imaju najvažnije i najrazvijenije zemlje EU.
Profesor Fakulteta bezbednosti Prof. dr Zoran Dragišić kaže za Srbiju Danas da iako su zvaničnici SIPE izašli sa stavom da oni za sada vode ovaj slučaj kao teroristički čin, dok se ne ustanove svi detalji, dešavanja iz Sarajeva se ne mogu okvalifikovati kao terorizam. Iako je upravo zvanično potvrđeno da je ovaj napad čin terorizma, to se nikako nije moglo prejudicirati, tvrdi on.
- Po informacijama koje su došle iz BiH, izgledalo je da je reč o terorističkom napadu. Međutim, trebalo je najpre da se ustanovi da li je on lično poznavao vojnike koje je ubio, zatim da se vidi da li je među njima postojao nekakav razlog koji je izvan politike, a pre tih činjenica ovaj događaj nismo mogli da okarakterišemo kao teroristički čin - objašnjava Dragišić.
Pošto ovde neće biti sudskog procesa i pošto je izvršilac mrtav, Tužilaštvo će morati da se izjasni o tome šta se tu dogodilo i pošto je reč o terorističkom aktu, moraju se pronaći eventualni saučesnici, pomagači, ali, prema rečima profesora Dragišića, još uvek je rano za zaključke.
- Nije dobro prerano donostiti zaključke, jer je situacija prilično naelektrisana nakon terorističkih napada u Parizu i sada bi neko zagrevanje temperature moglo da pogorša religijske odnose u BiH što u ovom trenutku nikome normalnom ne treba - rekao je naš sagovornik.
Međutim, neki znaci su jasno pokazivali da je reč o terorističkom aktu. Kako Dragišić objašnjava, ukoliko je napadač uzvikivao "Alahu ekber" i ukoliko nije poznavao ove vojnike, a čini se da nije, onda to mogu biti indicije da je u pitanju terorizam. Ukoliko tome dodamo i to da je on nakon toga pucao po autobusu, a ljude u autobusu sigurno nije lično poznavao, niti je lično mogao da ima nešto protiv njih, sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je reč o terorističkom aktu.
Zašto je vehabija išao na vojnike
Na pitanje zbog čega su odabrani baš vojnici, Lazanski je objasnio da su vehabije išle na civile da bi to onda bilo negativno shvaćeno kod islamskog sveta.
- Dakle, oni su išli na nešto što će odjeknuti, a nije upereno protiv civilnog stanovništva. Da su pucali po civilnom stanovništvu onda bi lokalni muslimani u Bosni rekli: Dosta nam je više tih vehabija i krenuli bi protiv njih – navodi analitičar.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski misli da je događaj u Bosni teroristički napad, međutim ne veruje da je postojao tajni, direktni dogovor između islamista.
- U Bosni postoje te vehabijske grupe, imaju cela naselja. Ima ih par stotina koji verovatno gledajući televiziju, videli šta se dešava u Parizu pa su pomislili: Ajde da i mi budemo u trendu, pa da napravimo nešto – rekao je Lazanski za Srbiju Danas.
Kako kaže, on ne veruje da tu postoji neka direktna linija, naređenje i saradnja, ali smatra da vehabije prate medije i da su mogli da isprate šta se desilo, a onda je neko od njih našao za shodno da napravi to što je napravio.
Međutim, Lazanski se ne slaže sa Dragišićem po pitanju Srbije. On misli da našoj državi ne preti opasnost.
- Prvo mi nemamo vehabije, drugo Srbija ima fin, korektan odnos prema svim svojim građanima islamskog porekla, treće nismo bili kolonijalni gospodari i četvrto mi nemamo naselja sa velikim brojem pristalica radikalnog islama. Istina, imamo područja gde može doći do radikalnog islamskog uticaja, ali verujem da policija i službe bezbednosti rade svoj posao i da drže to pod kontolom – kazao je Lazanski, ali i napomenuo da se "nikada ne može isključiti mogućnost da tako nešto dogodi".