Dejton za Ukrajinu?
Dok su kratkoročni ciljevi predsednika Putina u Ukrajini krajnje primetni, njegovi dugoročni ciljevi u velikoj meri ostaju misterija.
U Ukrajini, Kremlj možda priprema teren za "Bosnifikaciju" - labava konfederacija, gde istočna i južna regija formiraju jaku prorusku državicu poput Republike Srpske, koja je jedan od dva politička entiteta u Bosni i Hercegovini. To bi u teoriji dalo Rusiji snagu Veta nad članstvom Ukrajine u NATO ili Evropskoj uniji, dok istovremeno čuva mogućnost da se jednog dan ova "istorijska ruska zemlja" vrati Rusiji.
"Bosnifikacija" bi logično zahtevala "novi Dejton", dogovoreno rešenje u kojem velike sile diktiraju Ukrajini njen novi ustavni poredak - koji bi odgovarao Moskvi.
Dugoročno, međutim, krajnji cilj nije jasan. Kremlj govori o reviziji post-hladnoratovskog sistema kojim bi se priznali legitimni "geopolitički interesi" Rusije u post-sovjetskom prostoru. Prema viziji Kremlja, u ruskoj interesnoj sferi, Zapad ne sme da se meša. Takođe bi trebalo da se povuče sa nekih mesta gde su SAD napredovale kada je Rusija bila previše slaba da odgovori. Uz to, Rusija bi trebalo da ima pravo Veta i na pitanja evropske bezbednosti i trgovine.
Rusija traži formalno priznanje statusa kao globalne sile jednake SAD, uključujući i de facto pravo Veta na američke i NATO vojne akcije. Moskva pretpostavlja da je svet umoran od globalne dominacije Zapada i da rado pozdravlja nastojanje Rusije da tu dominaciju ospori.
Po svemu sudeći, predsednik Rusije je više zainteresovan za razbijanje postojećih međunarodnih aranžmana nego u promovisanju novih. Nepredvidljivost je postala njegovo glavno sredstvo spoljne politike. Bez sumnje, Rusija se vratila u međunarodne političke i bezbednosne odnose na velika vrata.
(The Moscow Times)
