Дејтон за Украјину?
Док су краткорочни циљеви председника Путина у Украјини крајње приметни, његови дугорочни циљеви у великој мери остају мистерија.
У Украјини, Кремљ можда припрема терен за "Боснификацију" - лабава конфедерација, где источна и јужна регија формирају јаку проруску државицу попут Републике Српске, која је један од два политичка ентитета у Босни и Херцеговини. То би у теорији дало Русији снагу Вета над чланством Украјине у НАТО или Европској унији, док истовремено чува могућност да се једног дан ова "историјска руска земља" врати Русији.
"Боснификација" би логично захтевала "нови Дејтон", договорено решење у којем велике силе диктирају Украјини њен нови уставни поредак - који би одговарао Москви.
Дугорочно, међутим, крајњи циљ није јасан. Кремљ говори о ревизији пост-хладноратовског система којим би се признали легитимни "геополитички интереси" Русије у пост-совјетском простору. Према визији Кремља, у руској интересној сфери, Запад не сме да се меша. Такође би требало да се повуче са неких места где су САД напредовале када је Русија била превише слаба да одговори. Уз то, Русија би требало да има право Вета и на питања европске безбедности и трговине.
Русија тражи формално признање статуса као глобалне силе једнаке САД, укључујући и де фацто право Вета на америчке и НАТО војне акције. Москва претпоставља да је свет уморан од глобалне доминације Запада и да радо поздравља настојање Русије да ту доминацију оспори.
По свему судећи, председник Русије је више заинтересован за разбијање постојећих међународних аранжмана него у промовисању нових. Непредвидљивост је постала његово главно средство спољне политике. Без сумње, Русија се вратила у међународне политичке и безбедносне односе на велика врата.
(The Moscow Тимес)
