SRBIJA NA DNU PO BROJU DONORA ORGANA: Pitali smo građane ZAŠTO je to tako
"Donirao bih organe ali samo u slučaju da tačno znam ko će da ih dobije posle moje smrti. Ne bih želeo da moj organ pripadne nekom ko se obogatio na tuđoj nesreći, a smatram da takvi danas imaju novac da plate lečenje. " N.B.(40), jedan je od odgovora na pitanje da li bi zaveštali svoje organe.
Direktor Uprave za biomedicinu Nenad Milojičić istakao je da do danas u Srbiji ima 18 donora, a da je presađeno 32 bubrega, sedam jetri i pet srca.
- To je malo donora, potrebno je da povećamo njihov broj i podignemo svest građana o potrebi doniranja i zaveštanja organa - rekao je Milojičić.
On je dodao da bi bilo dobro imati minimum 10 donora na milion stanovnika, odnosno oko 70 donora godišnje kako bi se ušlo u Eurotransplant, u okviru kojeg se razmenjuju organi i pacijenti brže dobijali organe.
Zašto smo na dnu po broju donora?
Da građanima Srbije ne manjka kreativnosti ali ni paranoje i neinformisanosti kada je ova tema u pitanju, dokaz su stavovi ispitanika o ovoj tematici:
- Ne bih zaveštao svoje organe. Plašim se da bi neko to mogao da zloupotrebi. Konkretno, da moje informacije učini dostupnim nekom ko je dovoljno moćan i ko bi mogao da mi naudi - kaže student S.M. (22).
Osim paranoje, razlozi su i estetske ( "Ne, ne želim da me seku. Želim da izgledam lepo i posle smrti" M. O. (31)); ali i religiozne prirode ( "Telo je hram i ne bih da ga skrnave" A.K. (36))
A neki su jednostavno previše lenji: - Možda bih i zaveštao, ali mrzi me da prolazim kroz svu tu papirologiju - I. L. (34).
Međutim, ima i svetlih primera:No, svi koje samo lenjost sprečava da pomognu drugima, treba da znaju da je statistički gledano mnogo veća mogućnost da dođemo u situaciju da nam zatreba organ nego da ga doniramo.
- Da, aktivni sam davalac krvi i smatram da je to human čin koji će nekome spasiti život, tako da ću u najskorije vreme otići i potpisati donorsku karticu - kaže M. M. (25).
Naišli smo i na one koji su već postali vlasnici ovih kartica:
- Pre par godina sam čuo za tu akciju. Zajedno sa bratom sam otišao na VMA i ušli smo u donorski program" kaže za naš portal Z.R. (27).
Ima i onih neodlučnih:
- Dugo sam razmišljala o tome, ali još uvek nisam donela konačnu odluku. Moja dva drugara imaju donorske kartice, ali ja nikako da se odlučim na taj čin. Bliže sam odluci da ipak to učinim jer smatram da ću tako spasiti nekome život, a na neki način ću i ja nastaviti da živim - kaže Maja (24).
14 godina već traje program
Program zaveštanja organa u Srbiji započela je VMA 2002. i od tada je 75.000 građana zaveštalo svoje organe.
"Žuta kuća" plaši građane
- Kada je potpisivanje donorske kartice u pitanju većini ljudi je prva asocijacija "žuta kuća" i trgovina organima" kažu nam sa VMA, i dodaju da je neophodno da svi zajedno, kao društvo, pokušamo da podignemo svest građana o važnosti doniranja organa i omogućimo onima kojima je transplantacija jedini spas da nastave da žive.