Eisbur: Proces proširenja će biti nastavljen
PARIZ/BEOGRAD - Fransoa Eisbur, specijalni savetnik Fondacije za strateška istraživanja, izjavio je da, uprkos zamoru od proširenja EU, proces evrointegracija treba da bude nastavljen, pri čemu svaka zemlja kandidat treba da napreduje na osnovu sopstvenih zasluga.
Eisbur je ocenio da, za razliku od slučaja Turske, proširenje na relativno male zemlje izmiče pažnji evropske javnosti, pa i negativnim reagovanjima, što je potvrdio i ulazak Hrvatske u EU.
"Ovo je vreme za Srbiju i druge zemlja kandidate na Balkanu da nastave da vredno i bez velike pompe rade na pristupanju EU", rekao je Eisbur, koji će učestvovati na Beogradskom bezbednosnom forumu, od 30. septembra do 2. oktobra.
On je izrazio uverenje da će, uprkos svim ekonomskim i finansijskim problemima EU, proces proširenja biti nastavljen i istakao da je proširenje predstavlja najveći uspeh Unije od kraja "hladnog rata" pre 25 godina.
Govoreći o aktuelnom sukobu između EU i Rusije zbog ukrajinske krize, Eisbur je ocenio da taj antagonizam nije ojačao jedinstvo u Uniji.
"To je delom posledica odluke Zapada da sankcije postavi u centar svoje strategije. Sankcije stavljaju u prvi plan razlike između država članica umesto da ih ujedinjuju", rekao je on, navevši kao primer da će finansijski aspekat sankcija pogoditi Veliku Britaniju, a industrijski Nemačku.
"Strategija koja stavlja akcenat na podršku Ukrajini izazvala bi manje razdora, kao što je pokazala ratifikacija u Evropskom parlamentu Sporazuma o pridruživanju između EU i Ukrajine."
Eisbur je upozorio da će politički i ekonomski problemi u EU nastaviti da izazivaju podele u Uniji - između Severa i Juga, poverilaca i dužnika, dok će nizak rast otežati ekonomsku podršku Ukrajini. U svetlu planova za izgradnju gasovoda Južni tok, on je ukazao na zavisnost od infrastrukture, koja može da se koristi kao poluga za vršenje pritisaka, i dodao da će većina ruskog izvoza gasa i dalje biti povezana sa infrastrukturom koja je pod kontrolom Rusije.
"Projekat poput Južnog toka povećaće, umesto da smanji rusku polugu uticaja", rekao je Eisbur, napomenuvši da je situacija drukčija kada je reč o nafti - to što je Rusija drugi svetski izvoznik nafte ne daje, prema njegovim rečima, Moskvi isti uticaj kakav ima po pitanju gasa.
"Od ključnog je značaja da Evropa diversifikuje izvore gasa i da integriše mreže distribucije", kazao je on.
Prema Eisburovim rečima, sukob između Rusije i Ukrajine će, ukoliko ostane na sadašnjem nivou, imati relativno ograničene posledice po privredu EU, ali i rusku privredu. Mnogo veći problem za EU predstavlja veoma nizak privredni rast, što je, kako je objasnio, posledica recesivne politike Evropske komisije i Nemačke, kao i strukturalnih implikacija jedinstvene valute.
U slučaju da između Rusije i Ukrajine izbije rat širokih razmera, ili ukoliko Ukrajina potpuno potone u politički i ekonomski haos, Eisbur je ocenio da bi se EU suočila s masovnom migracijom Ukrajinaca u evropske zemlje.
Pogledajte i:
