EKSKLUZIVNO Ambasador Iraka: Već bismo pobedili teroriste da ne koriste civile kao živi štit
Ambasador Iraka u Beogradu Falah Abdulsada ekskluzivno za Srbiju Danas govori o stanju u Iraku, ratu protiv terorista Islamske države i odnosima sa Srbijom.
SD: Kako biste definisali stanje u Iraku, je li to građanski rat, revolucija ili šta?
To je terorizam. To nema dodirnih tačaka sa revolucijom. Šta to znači revolucija. Da postoji određena grupacija ljudi koji vrše neki prevrat vezano za svoje zahteve koje žele da ostvare. To se u Iraku ne radi, nema veze sa revolucijom. Koja je to i kakva revolucija koja uništava kulturnu baštinu i civilizacijsko nasleđe. To je čisto napad terorističkih organizacija.
Kad kažemo revolucija, to znači da postoje određena prava ili nešto što je oduzeto, odnosno da ta grupa smatra da je oduzeto ili oteto od njih. I u to ime ta grupacija deluje.
Kad kažemo građanski rat, šta znači sam pojam. Građani jedne zemlje se bore između sebe.
Kako da objasnimo da iz preko 80 zemalja, dolaze i stupaju u redove terorista oni koji imaju britansko državljanstvo, austrijsko, nemačko, imamo Čečene, imamo ljude sa Kosova, iz Sandžaka, oni su članovi tih terorističkih organizacija i bore se u Iraku. Kako onda možemo to da povežemo sa građanskim ratom.
Sama logika kaže da to nije ni revolucija ni građanski rat. To je čist terorizam. To su terorističke grupacije, koje su došle preko grane, imaju svoju ideju, ideologiju...
Protiv terorizma se ne bori samo oružjem, već i kulturom
SD: Upravo je ovih dana završena nedelja iračke kulture i poruka je bila „Protiv terorizma instrumentom kulture“. Može li se kulturom protiv terorizma i kako?
Naravno. Jer ideologija je nosilac ideje terorizma. Tako da borba protiv terorizma oružjem nije jedini način. Nama je potrebno da sakupimo određenu grupu parametara sa kojima bismo mogli da se suprotstavimo terorizmu. Jedan od njih je oružje, ali on ne čini celu grupu parametara.
I kao što uvek kažem, ako ubijemo jednog teroristu, to ne znači da smo uspeli da uništimo ceo terorizam. Čak i ako ste uspeli da uništite celu terorističku orgnizaciju, ne znači da ste pobedili ideju terorizma. Samim tim što ste uništili jednu organizaciju, jedna druga može da nikne na nekom drugom mestu, možda u nekoj drugoj formi, ili na neki drugi način.
Na nama je da uperimo instrument ili oružje kulture na samo izvorište terorizma. Protiv ideje ili ideologije se bori suprotnom idejom ili ideologijom. Vi možete ubiti jednog teroristu, ali tim činom članovi njegove porodice mogu da se preobrate u vaše neprijatelje. Šta to znači, uništili ste jednog neprijatelja ili teroristu, ali zauzvart ste dobili 5-6 neprijatelja. Možemo izvući iz toga pouku da je oružje samo jedan način, ali ne i jedini u borbi protiv teroizma. Na nama je da se suprotstavimo ideji terorizma suprotnom idejom - umetnošću, književnošću i kulturom.
U isto vreme da povedemo računa o samom izvoru terorizma, šta su razlozi, zašto je iznikla ta ideja. Da povedemo računa gde se proučava ta ideja ili ideologija. To je jedna velika, kompleksna tema.
SD: Da li terorističkim grupama smeta to kulturno nasleđe Iraka, kultura Vavilona, Mesopotamije, te civilizacijske tekovine? Da li oni ratuju i protiv kulture, kako bi izbrisali prošlost?
Po mom mišljenju, terorističke organizacije su u samoj suštini protiv idejnog napretka, protiv same kulture. To njima ne ide u prilog. Na neki način, sama ideologija terorizma je u čistoj suprotnosti sa idejom kulture, civilizacije i civilizacijskog i kulturnog poretka.
SD: Do skorijeg vremena, Irak je bio poznat kao jedna tolerantna, multikulturna zemlja, to stanje se u skorije vreme promenilo. Šta se desilo?
Zaista, Irak je bio otvoren za sve verske zajednice i pripadnosti. Neću kriti, u Iraku imamo verske zajednice od kojih neke poticu iz samog Iraka, imamo manjinske Jazide, zatim hrišćane, imamo muslimane... Sve te manjinske i verske zajednice živele su jedne sa drugima u prijateljskim odnosima i u miru i to je jedna bila jedna mešovita kultura od početka istorije Iraka pa do skorijeg vremena.
Ali nažalost, sve ono što smo imali prilike da vidimo u poslednje vreme, postojanje nekih zemalja, koje su iz političkih razloga činile sve da Irak ne ostane jedna od vodećih zemalja u celoj toj oblasti i regionu, doveli su do ostvarivanja nekih novih pokreta, to su neki šovinistički, možda i verski pokreti, koji imaju različita shvatanja o onome šta je bilo.
Sigurno je da postoji određena strana koja podržava te organizacije i podržava te sukobe. Ako uzmemo jedan mali primer. Šta je potrebno biljci da bi izrasla - voda, zemlja, vazduh i sunce.
Tako da sam terorizam ili te međuplemenske sukobe, možemo da ih uporedimo sa tom biljkom. Šta je njima potrebno da budu prisutni? Potrebna im je zemlja, koju možemo da uporedimo sa jednom velikom posudom, koja ih je prigrlila, zatim potrebna im je ideologija, ideja i finansiranje. Kad kažemo finansiranje, to znači ne sama finansijsku potporu nego i snabdevanje uopšte.
Bilo da je to politička, ekonomska ili vojna pomoć.
Ako uspemo da stanemo na put nekom od ta tri faktora, uspećemo da sasečemo i biljku.
SD: Da li prevagu u sukobima u Iraku odnose ti međuplemenski odnosi, ili su oni verske prirode, kao između sunita i šiita?
Ako uzmemo u obzir da šiiti i suniti postoje hiljadama godina, zašto se ranije nisu sukobili? Plemena su postojala od veki vekova. Ali postoje strane koje imaju političke interese, koje usmeravaju sredstva da na neki način dovedu do određenih sukoba. Ne može se reći da je težište ni na jednom ni na drugom. Sve je to odranije prisutno, ali koji je novi momenat koji se desio.
Iz toga svega možemo jedino logički da zaključimo da postoje određene interesne grupe kojima je cilj da rade na slabljenju Iraka i samim tim, oni će potisnuti vodeću ulogu koju je imao. Te interesne grupe smatraju da u slučaju da uspeju u tom poduhvatu koji su započele, da će ostvariti neke svoje interese da će biti na dobitku.
SD: Mislite da su finansijski i novčani razlozi u pozadini terorizma, iako se sve provlači kroz priču nekih verskih i drugih razloga?
Ne samo finansijski interesi, tu je i ostvarivanje nekih političkih ciljeva. Zašto mir nije u njihovom interesu. Ako je Irak stabilna zemlja, šta to povlači. Mir, ekonomski razvoj i rast na svim društvenim poljima. To je automatski boljitak za sve. A tim interesnim stranama to ne ide u korist, oni rade suprotno od toga, da oslabe zemlju.
SD: Pojavile su se vesti da su džihadisti tzv. Islamske države praktično pred vratima Bagdada. Da li postoji opasnost da padne prestonica Iraka?
Oni jesu stigli, ali na njihovom početku svog napredovanja kad su bili blizu Bagdada. Posle nekog vremena, kad su se iračke snage pregrupisale, tu smatram regularne vojne formacije, narodnu vojsku i kurdske formacije, oni su krenuli u protivnapad i odbacili ih. U poslednja dva meseca nisu uspeli da osvoje nijednu novu tačku.
Nove vesti kažu da su danas najbliže Bagdadu?
Ako mislite na vest da su stigli do bagdadskog aerodroma, do sada nije ta vest potvrđena iz zvaničnih izvora. Ali kad kažemo blizu Bagdada, šta to znači. Ili kad čujemo da se desila eksplozija u srcu Bagdada, da li to znači da su oni stigli u Bagdad?
To je interesna strana, to je njihova reklama, da bi spustili moral samih građana. U njihovom interesu je da šire takve vesti. Da bi neko stigao do Bagdada ili ušao u Bagdad to nije tako jednostavno. Jer broj stanovnika Bagdada je više od sedam miliona, skoro koliko u Srbiji. I drugo, te terorističke organizacije se ne bore u stilu vojnih organizacija, pa da kažemo da je formacija stigla do Bagdada.
Oni su više grupisani u malih formacijama. Priđu kolima do neke tačke, u tim kolima se nalazi 3-4 pripadnika i desi se šta se desi. Od prvog dana, osim terorističkog postoji i propagandni rat koji se vodi.
Pogledao sam i Rojters i BBC i iračke vesti, ali u tim izvorima nisam našao pomena toj vesti. I to je suprotno logici uma. Jer da bi se zaustavio vazdušni saobraćaj, koji je od bitne životne važnosti, u suštini ne morate da kontrolišete međunarodni aerodrom. Ne morate da ga zauzmete, dovoljno je da ispalite raketu ili neko oruže i na taj način zaustavite međunarodni saobraćaj. Ono što kaže propaganda da su u blizni aerodroma, čak se i to suprotstavlja logici.
Jer i da su oni čak u blizini aerodorma, iskoristili bi oružje, rakete bi bile već ispaljene na aerodrom . I da se to desilo, čuli bismo da je obustavljen međunarodni saobraćaj, da nema više letova. Ali nismo čuli. Cela ta stvar je propaganda, odnosno mehur od sapunice.
SD: U Bagdadu su već desetak godina bukvalno svakodnevni teroristički i samoubilački napadi u kojima strada na desetine civila. Da li su neke grupe povezane i sa takozvanom Islamskom državom i koliko je u takvim uslovima normalan život u Bagdadu?
Tačno je, ima terorističkih, ima i samoubilačkih napada, ali oni su upereni protiv nedužnih građana. Jer šta je cilj ako postavite ekslopziv u tržnom centru? Samim tim, građanin će da se oseća nesigurno, njegov ritam života će da se promeni.
Ali bez obzira na sve to, informacije koje dolaze su naduvane. Jer život se tamo nastavlja, ministarstva rade, škole rade, doktori i bolnice rade. Život teče. Irak je izložen tome od 2003. naovamo, više od deset godina.
Ali sve te stvari su se dešavale pod imenima raznih organizacija. Trenutno, to je Islamska država ili kalifat, pod njenim sloganom, ranije je to bila Al Kaida, pre toga neke druge islamske grupe. I takođe u jednom periodu su bili neki plemenski revolucionari. Dakle, pod raznim imenima su delovali.
Od prvog dana smo upozoravali na terorizam i pričali, ali ono što se desilo, da su neke zemlje podržavale neke pokrete koje nisu trebale, terorističke, one danas boluju od iste te boljke. Tako da u današnje vereme terorizam ne izuzima nikoga. Čak i one zemlje koje su ga podržavale boluju danas od iste boljke.
SD: Da li se moglo sprečiti ovakvo vojno i oružano jačanje tzv. Islamske države?
Po mom shvatanju i mišljenju, tu postoje zainteresovane političke sfere, koje nisu imale političku volju da rade na tome, da preduhitre ili oslabe ono što je preraslo u Islamsku državu, da je oslabe na vojnom ili nekom drugom nivou.
SD: Kako komentarišete brutalna odsecanja glava zapadnih novinara i drugih stranih državljana, pa čak i iračkih novinara, čiji snimci se prikazuju na internetu?
Po mom mišljenju, to je više psihološki rat. Putem tog psihološkog rata, protivnik jača i uspeva da zaplaši drugu stranu. Samim tim činom, on smatra da je ostvario pobedu pre nego što se konfrontira sa drugom stranom, stvara neku vrstu straha. Kada ste zastrašeni, vi nećete moći da reagujete. Radi se bukvalno na preuveličavanju moći i mogućnosti tih terorističkih organizacija. Ono što želim da kažem je sledeće: da oni ne koriste civile kao živi štit, mi bismo uspeli da ih pobedimo odavno.
Ono što oni rade je da koriste nedužne civile, žene, decu, starce, kao živi štit. Samim tim, iračke formacije ne mogu da iskoriste ceo vojni potencijal, svoju punu moć, da ne bi došlo do stradanja nevinih žrtava.
Postoji određeni broj gradova koji je opkoljen od iračkih formacija. One mogu da uđu na silu u te gradove. Ali to ne rade, baš zbog opasnosti nedužnih civilnih žrtava.
SD: Koliko je važna pomoć drugih država u borbi protiv terorista?
Međunarodna koalicija predstavlja jedan bitan faktor, jer ona sama potvrđuje da Irak brani svoja prava, svoj suverenitet, jedinstvo zemlje. Dokaz je to što većina zemalja sveta stoje uz Irak. Irak trenutno ne poseduje integrisanu vojnu avijaciju, a borbeni avioni su jedan od veoma važnih faktora, a ne poseduje ni posmatračke avione, i iz tih razloga je ta međunarodna koalicija jedan veoma važan faktor. Zato se zahvaljujemo svim zemljama koje nam pružaju podršku.
SD: Ako teroristi koriste ljudske štitove u naseljima, na koji način ipak uspevaju da se premeštaju iz jednog u drugi grad, preko nenaseljenih, otvorenih površina?
Između gradova postoje ta otvorena područja. Ipak, teroristi se kreću u manjim grupama, i onda dolaze do jedne tačke, gde se grupišu i vade svoja naoružanja i onda napadaju. Ne možete da ih raspoznajete od običnih građana, jer oni se kreću civilnim vozilima ili recimo taksijem.
Zato treba da se borimo sa terorizmom ne samo oružjem, već i pomoću drugih instrumenata, to je instrument kulture i snaga samog našeg uma. Treba od početka da se izvrši preventiva, da se uništi virus pre nego što preraste u ozbiljnu bolest. Mi na neki način moramo da se usmerimo na školu i na samo izvorište odakle je potekla ideja terorizma. U slučaju da uništite predstojeće teroriste, a da ostavite školu da radi ono što radi, iz nje će se iznedriti novi studenti, novi sledbenici. Oni se uče da budu krvoločni i surovi.
Ti virusi mogu da mutiraju, da se naviknu na lekove koje koriste protiv te bolesti, tako da vam trebaju novi mutirani lekovi da biste ih pobedili. Zato je potrebno da krenete direktno na izvorište. Po mom mišljenju, izvorište je ta njihova ideologija.
SD: Premijer Srbije Aleksandar Vučić podržao je borbu protiv Islamske države. Kako gledate na tu podršku?
Iskoristiću vaše prisustvo da se još jednom zahvalim Vladi Republike Srbije i građanima Srbije na principijelnoj podršci Vladi Iraka i građanima Iraka. To je prijateljski potez i mi ga cenimo. Vlada Republike Srbije je iznela svoje stavove na više mesta. Aleksandar Vučić je izneo stav Srbije u pismu svom iračkom kolegi, a taj stav je izneo i u pismu Baraku Obami, on je veoma jasan da podržavaju napore Vlade Iraka i u isto vreme osuđuju svaki vid terorizma. I taj stav je takođe prisutan u izjavama drugih srpskih zvaničnika.
SD: Srbija je upravo usvojila Zakon po kome se krivično gone svi njeni građani koji se bore u ime Islamske države. Koliko znači taj konkretni korak podrške?
Želeo bih da kražem nešto o samom Zakonu. Taj Zakon je veoma važan prvi korak, koji je usvojila Republika Srbija, prvenstveno u odbrani same Srbije. Prvobitno je da prvo sami sebi pomognete, da stvorite taj zaštitni oklop oko sebe, pre nego što pomognete svojim prijateljima.
Tako da, što se Iraka tiče, kao naroda i kao države, nama je veoma bitno da Srbija bude jaka i jedinstvena, jer na taj način može da ukaže potrebnu pomoć i nama. Zahvaljujemo Parlamentu Republike Srbije i zakonodavcima koji su doneli taj Zakon. Bilo koji terorista sa ovih prostora, koji učestvuje u ovim ratovima, bilo da je u Siriji i u Iraku, predstavlja veliku opasnost u samoj zemlji i zato je ovaj Zakon važan i za Srbiju i za borbu protiv terorizma.
Šta bi još Srbija mogla da uradi da pomogne u toj borbi?
Srbija je ponudila svoju pomoć u obuci iračkih kadrova, kao i pomoć u snabdevanju naoružanjem. Možemo da sarađujemo u razmeni bezbednosnih informacija koja se odnosi na lica povezana sa terorizmom.
SD: Kako bi trebalo druge islamske zemlje da se bore protiv građana koji se odlučuju da prolivaju krv u ime terorističkih organizacija?
Ja mislim da je ono što je uradila Republika Srbija jedan primer koji bi svi trebalo da uzmu u obzir, ne samo islamske zemlje, nego svi, da donesu zakon kojim se sankcionišu svi oni koji su povezani sa terorističkim organizacijama i koji uzimaju učešće u takvim borbama. Treba se uhvatiti u koštac i sa verskim vođama koji svoje sledbenike podstiču na mržnju i ratove.
Verski vođa može da se shvati kao novčić, pismo i glava. Sa jedne strane, on može da širi pravi islam, onaj na kom smo mi odrasli, da širi dobro, ali isto tako može i da širi zlo, da poziva na ubistvo i na prolivanje krvi. Mi smo svi živeli kao jedna zajednica, tu su bili Muslimani, Hrišćani, Jevreji i još neke druge verske zajednice. Sam islam, onaj pravi islam se trenutno nalazi pod jednim varvarskim napadom. Na nama je, intelektualcima, učenim ljudima u svakoj zajednici, da preuzmemo na sebe tu ulogu da prenesemo sliku pravog islama svetu.
SD: Da li da napad na Jazide kao autohtoni narod predstavlja napad na kulturu i zapravo kulturni genocid protiv te grupe?
Kao što ste pomenuli, uopšteno nema izuzetaka u Iraku, svi su ciljana grupa. Da li su to Jazidi, subotari, hrišćani, katolici, muslimani šiiti ili suniti, nema izuzetaka uopšte. Jedan od njihovih ciljeva je uništenje kulturnog i civilizacijskog nasleđa, tako da je to jedna vrsta genocida. Kao zaključak, Irak je u celosti kao zemlja ciljana grupa.
Proizvodnja nafte je gotovo normalna
SD: Koliko trenutni sukobi u Iraku utiču na izvoz nafte?
Imaju uticaja, ali ne velikog. Kao što znamo, ako gledamo geografski, najveća izvorišta iračke nafte se nalaze na jugu zemlje, tako da se ta nafta izvozi putem Arapskog zaliva. Postoji određeni uticaj na naftovod koji se nalazi na severu Iraka, putem Turske, jer je sam taj naftovod predmet eksplozija, ali u globalu možemo reći da je naftna proizvodnja nastavljena u normalnim okvirima, što se tiče centralnog i južnog Iraka. Takođe, i što se tiče Iračkog Kurdistana, i tu je situacija normalna.
SD: Da li postoji opasnost od cepanja Iraka?
Ta opasnost oduvek postoji, to je država koja poseduje veliko prirodno bogatstvo, kao i veliko i staro kulturno nasleđe. Ono što sam irački narod treba da uradi je da se još više približe, da spoje svoje redove, da se zajedno suprotstave toj opasnosti.
SD: Kako komentarišete novi stav Turske koja se nedavno priključila međunarodnom frontu u borbi protiv terorizma?
Zahvaljujemo se Vladi Turske na njenom poslednjom stavu. Takođe se zahvaljujemo što je na svoje tlo primila veliki broj iračkih izbeglica, a u isto vreme ih pozivamo na još veću saradnju, jer u slučaju pobede terorizma u Siriji i Iraku, to će se odraziti i na Tursku. Sama Turska predstavlja jedno plućno krilo kroz koje Irak diše.
