ЕКСКЛУЗИВНО Амбасадор Ирака: Већ бисмо победили терористе да не користе цивиле као живи штит
Амбасадор Ирака у Београду Фалах Абдулсада ексклузивно за Србију Данас говори о стању у Ираку, рату против терориста Исламске државе и односима са Србијом.
СД: Како бисте дефинисали стање у Ираку, је ли то грађански рат, револуција или шта?
То је тероризам. То нема додирних тачака са револуцијом. Шта то значи револуција. Да постоји одређена групација људи који врше неки преврат везано за своје захтеве које желе да остваре. То се у Ираку не ради, нема везе са револуцијом. Која је то и каква револуција која уништава културну баштину и цивилизацијско наслеђе. То је чисто напад терористичких организација.
Кад кажемо револуција, то значи да постоје одређена права или нешто што је одузето, односно да та група сматра да је одузето или отето од њих. И у то име та групација делује.
Кад кажемо грађански рат, шта значи сам појам. Грађани једне земље се боре између себе.
Како да објаснимо да из преко 80 земаља, долазе и ступају у редове терориста они који имају британско држављанство, аустријско, немачко, имамо Чечене, имамо људе са Косова, из Санџака, они су чланови тих терористичких организација и боре се у Ираку. Како онда можемо то да повежемо са грађанским ратом.
Сама логика каже да то није ни револуција ни грађански рат. То је чист тероризам. То су терористичке групације, које су дошле преко гране, имају своју идеју, идеологију...
Против тероризма се не бори само оружјем, већ и културом
СД: Управо је ових дана завршена недеља ирачке културе и порука је била „Против тероризма инструментом културе“. Може ли се културом против тероризма и како?
Наравно. Јер идеологија је носилац идеје тероризма. Тако да борба против тероризма оружјем није једини начин. Нама је потребно да сакупимо одређену групу параметара са којима бисмо могли да се супротставимо тероризму. Један од њих је оружје, али он не чини целу групу параметара.
И као што увек кажем, ако убијемо једног терористу, то не значи да смо успели да уништимо цео тероризам. Чак и ако сте успели да уништите целу терористичку оргнизацију, не значи да сте победили идеју тероризма. Самим тим што сте уништили једну организацију, једна друга може да никне на неком другом месту, можда у некој другој форми, или на неки други начин.
На нама је да уперимо инструмент или оружје културе на само извориште тероризма. Против идеје или идеологије се бори супротном идејом или идеологијом. Ви можете убити једног терористу, али тим чином чланови његове породице могу да се преобрате у ваше непријатеље. Шта то значи, уништили сте једног непријатеља или терористу, али заузварт сте добили 5-6 непријатеља. Можемо извући из тога поуку да је оружје само један начин, али не и једини у борби против тероизма. На нама је да се супротставимо идеји тероризма супротном идејом - уметношћу, књижевношћу и културом.
У исто време да поведемо рачуна о самом извору тероризма, шта су разлози, зашто је изникла та идеја. Да поведемо рачуна где се проучава та идеја или идеологија. То је једна велика, комплексна тема.
СД: Да ли терористичким групама смета то културно наслеђе Ирака, култура Вавилона, Месопотамије, те цивилизацијске тековине? Да ли они ратују и против културе, како би избрисали прошлост?
По мом мишљењу, терористичке организације су у самој суштини против идејног напретка, против саме културе. То њима не иде у прилог. На неки начин, сама идеологија тероризма је у чистој супротности са идејом културе, цивилизације и цивилизацијског и културног поретка.
СД: До скоријег времена, Ирак је био познат као једна толерантна, мултикултурна земља, то стање се у скорије време променило. Шта се десило?
Заиста, Ирак је био отворен за све верске заједнице и припадности. Нећу крити, у Ираку имамо верске заједнице од којих неке потицу из самог Ирака, имамо мањинске Јазиде, затим хришћане, имамо муслимане... Све те мањинске и верске заједнице живеле су једне са другима у пријатељским односима и у миру и то је једна била једна мешовита култура од почетка историје Ирака па до скоријег времена.
Али нажалост, све оно што смо имали прилике да видимо у последње време, постојање неких земаља, које су из политичких разлога чиниле све да Ирак не остане једна од водећих земаља у целој тој области и региону, довели су до остваривања неких нових покрета, то су неки шовинистички, можда и верски покрети, који имају различита схватања о ономе шта је било.
Сигурно је да постоји одређена страна која подржава те организације и подржава те сукобе. Ако узмемо један мали пример. Шта је потребно биљци да би израсла - вода, земља, ваздух и сунце.
Тако да сам тероризам или те међуплеменске сукобе, можемо да их упоредимо са том биљком. Шта је њима потребно да буду присутни? Потребна им је земља, коју можемо да упоредимо са једном великом посудом, која их је пригрлила, затим потребна им је идеологија, идеја и финансирање. Кад кажемо финансирање, то значи не сама финансијску потпору него и снабдевање уопште.
Било да је то политичка, економска или војна помоћ.
Ако успемо да станемо на пут неком од та три фактора, успећемо да сасечемо и биљку.
СД: Да ли превагу у сукобима у Ираку односе ти међуплеменски односи, или су они верске природе, као између сунита и шиита?
Ако узмемо у обзир да шиити и сунити постоје хиљадама година, зашто се раније нису сукобили? Племена су постојала од веки векова. Али постоје стране које имају политичке интересе, које усмеравају средства да на неки начин доведу до одређених сукоба. Не може се рећи да је тежиште ни на једном ни на другом. Све је то одраније присутно, али који је нови моменат који се десио.
Из тога свега можемо једино логички да закључимо да постоје одређене интересне групе којима је циљ да раде на слабљењу Ирака и самим тим, они ће потиснути водећу улогу коју је имао. Те интересне групе сматрају да у случају да успеју у том подухвату који су започеле, да ће остварити неке своје интересе да ће бити на добитку.
СД: Мислите да су финансијски и новчани разлози у позадини тероризма, иако се све провлачи кроз причу неких верских и других разлога?
Не само финансијски интереси, ту је и остваривање неких политичких циљева. Зашто мир није у њиховом интересу. Ако је Ирак стабилна земља, шта то повлачи. Мир, економски развој и раст на свим друштвеним пољима. То је аутоматски бољитак за све. А тим интересним странама то не иде у корист, они раде супротно од тога, да ослабе земљу.
СД: Појавиле су се вести да су џихадисти тзв. Исламске државе практично пред вратима Багдада. Да ли постоји опасност да падне престоница Ирака?
Они јесу стигли, али на њиховом почетку свог напредовања кад су били близу Багдада. После неког времена, кад су се ирачке снаге прегруписале, ту сматрам регуларне војне формације, народну војску и курдске формације, они су кренули у противнапад и одбацили их. У последња два месеца нису успели да освоје ниједну нову тачку.
Нове вести кажу да су данас најближе Багдаду?
Ако мислите на вест да су стигли до багдадског аеродрома, до сада није та вест потврђена из званичних извора. Али кад кажемо близу Багдада, шта то значи. Или кад чујемо да се десила експлозија у срцу Багдада, да ли то значи да су они стигли у Багдад?
То је интересна страна, то је њихова реклама, да би спустили морал самих грађана. У њиховом интересу је да шире такве вести. Да би неко стигао до Багдада или ушао у Багдад то није тако једноставно. Јер број становника Багдада је више од седам милиона, скоро колико у Србији. И друго, те терористичке организације се не боре у стилу војних организација, па да кажемо да је формација стигла до Багдада.
Они су више груписани у малих формацијама. Приђу колима до неке тачке, у тим колима се налази 3-4 припадника и деси се шта се деси. Од првог дана, осим терористичког постоји и пропагандни рат који се води.
Погледао сам и Ројтерс и BBC и ирачке вести, али у тим изворима нисам нашао помена тој вести. И то је супротно логици ума. Јер да би се зауставио ваздушни саобраћај, који је од битне животне важности, у суштини не морате да контролишете међународни аеродром. Не морате да га заузмете, довољно је да испалите ракету или неко оруже и на тај начин зауставите међународни саобраћај. Оно што каже пропаганда да су у близни аеродрома, чак се и то супротставља логици.
Јер и да су они чак у близини аеродорма, искористили би оружје, ракете би биле већ испаљене на аеродром . И да се то десило, чули бисмо да је обустављен међународни саобраћај, да нема више летова. Али нисмо чули. Цела та ствар је пропаганда, односно мехур од сапунице.
СД: У Багдаду су већ десетак година буквално свакодневни терористички и самоубилачки напади у којима страда на десетине цивила. Да ли су неке групе повезане и са такозваном Исламском државом и колико је у таквим условима нормалан живот у Багдаду?
Тачно је, има терористичких, има и самоубилачких напада, али они су уперени против недужних грађана. Јер шта је циљ ако поставите екслопзив у тржном центру? Самим тим, грађанин ће да се осећа несигурно, његов ритам живота ће да се промени.
Али без обзира на све то, информације које долазе су надуване. Јер живот се тамо наставља, министарства раде, школе раде, доктори и болнице раде. Живот тече. Ирак је изложен томе од 2003. наовамо, више од десет година.
Али све те ствари су се дешавале под именима разних организација. Тренутно, то је Исламска држава или калифат, под њеним слоганом, раније је то била Ал Каида, пре тога неке друге исламске групе. И такође у једном периоду су били неки племенски револуционари. Дакле, под разним именима су деловали.
Од првог дана смо упозоравали на тероризам и причали, али оно што се десило, да су неке земље подржавале неке покрете које нису требале, терористичке, оне данас болују од исте те бољке. Тако да у данашње вереме тероризам не изузима никога. Чак и оне земље које су га подржавале болују данас од исте бољке.
СД: Да ли се могло спречити овакво војно и оружано јачање тзв. Исламске државе?
По мом схватању и мишљењу, ту постоје заинтересоване политичке сфере, које нису имале политичку вољу да раде на томе, да предухитре или ослабе оно што је прерасло у Исламску државу, да је ослабе на војном или неком другом нивоу.
СД: Како коментаришете брутална одсецања глава западних новинара и других страних држављана, па чак и ирачких новинара, чији снимци се приказују на интернету?
По мом мишљењу, то је више психолошки рат. Путем тог психолошког рата, противник јача и успева да заплаши другу страну. Самим тим чином, он сматра да је остварио победу пре него што се конфронтира са другом страном, ствара неку врсту страха. Када сте застрашени, ви нећете моћи да реагујете. Ради се буквално на преувеличавању моћи и могућности тих терористичких организација. Оно што желим да кажем је следеће: да они не користе цивиле као живи штит, ми бисмо успели да их победимо одавно.
Оно што они раде је да користе недужне цивиле, жене, децу, старце, као живи штит. Самим тим, ирачке формације не могу да искористе цео војни потенцијал, своју пуну моћ, да не би дошло до страдања невиних жртава.
Постоји одређени број градова који је опкољен од ирачких формација. Оне могу да уђу на силу у те градове. Али то не раде, баш због опасности недужних цивилних жртава.
СД: Колико је важна помоћ других држава у борби против терориста?
Међународна коалиција представља један битан фактор, јер она сама потврђује да Ирак брани своја права, свој суверенитет, јединство земље. Доказ је то што већина земаља света стоје уз Ирак. Ирак тренутно не поседује интегрисану војну авијацију, а борбени авиони су један од веома важних фактора, а не поседује ни посматрачке авионе, и из тих разлога је та међународна коалиција један веома важан фактор. Зато се захваљујемо свим земљама које нам пружају подршку.
СД: Ако терористи користе људске штитове у насељима, на који начин ипак успевају да се премештају из једног у други град, преко ненасељених, отворених површина?
Између градова постоје та отворена подручја. Ипак, терористи се крећу у мањим групама, и онда долазе до једне тачке, где се групишу и ваде своја наоружања и онда нападају. Не можете да их распознајете од обичних грађана, јер они се крећу цивилним возилима или рецимо таксијем.
Зато треба да се боримо са тероризмом не само оружјем, већ и помоћу других инструмената, то је инструмент културе и снага самог нашег ума. Треба од почетка да се изврши превентива, да се уништи вирус пре него што прерасте у озбиљну болест. Ми на неки начин морамо да се усмеримо на школу и на само извориште одакле је потекла идеја тероризма. У случају да уништите предстојеће терористе, а да оставите школу да ради оно што ради, из ње ће се изнедрити нови студенти, нови следбеници. Они се уче да буду крволочни и сурови.
Ти вируси могу да мутирају, да се навикну на лекове које користе против те болести, тако да вам требају нови мутирани лекови да бисте их победили. Зато је потребно да кренете директно на извориште. По мом мишљењу, извориште је та њихова идеологија.
СД: Премијер Србије Александар Вучић подржао је борбу против Исламске државе. Како гледате на ту подршку?
Искористићу ваше присуство да се још једном захвалим Влади Републике Србије и грађанима Србије на принципијелној подршци Влади Ирака и грађанима Ирака. То је пријатељски потез и ми га ценимо. Влада Републике Србије је изнела своје ставове на више места. Александар Вучић је изнео став Србије у писму свом ирачком колеги, а тај став је изнео и у писму Бараку Обами, он је веома јасан да подржавају напоре Владе Ирака и у исто време осуђују сваки вид тероризма. И тај став је такође присутан у изјавама других српских званичника.
СД: Србија је управо усвојила Закон по коме се кривично гоне сви њени грађани који се боре у име Исламске државе. Колико значи тај конкретни корак подршке?
Желео бих да кражем нешто о самом Закону. Тај Закон је веома важан први корак, који је усвојила Република Србија, првенствено у одбрани саме Србије. Првобитно је да прво сами себи помогнете, да створите тај заштитни оклоп око себе, пре него што помогнете својим пријатељима.
Тако да, што се Ирака тиче, као народа и као државе, нама је веома битно да Србија буде јака и јединствена, јер на тај начин може да укаже потребну помоћ и нама. Захваљујемо Парламенту Републике Србије и законодавцима који су донели тај Закон. Било који терориста са ових простора, који учествује у овим ратовима, било да је у Сирији и у Ираку, представља велику опасност у самој земљи и зато је овај Закон важан и за Србију и за борбу против тероризма.
Шта би још Србија могла да уради да помогне у тој борби?
Србија је понудила своју помоћ у обуци ирачких кадрова, као и помоћ у снабдевању наоружањем. Можемо да сарађујемо у размени безбедносних информација која се односи на лица повезана са тероризмом.
СД: Како би требало друге исламске земље да се боре против грађана који се одлучују да проливају крв у име терористичких организација?
Ја мислим да је оно што је урадила Република Србија један пример који би сви требало да узму у обзир, не само исламске земље, него сви, да донесу закон којим се санкционишу сви они који су повезани са терористичким организацијама и који узимају учешће у таквим борбама. Треба се ухватити у коштац и са верским вођама који своје следбенике подстичу на мржњу и ратове.
Верски вођа може да се схвати као новчић, писмо и глава. Са једне стране, он може да шири прави ислам, онај на ком смо ми одрасли, да шири добро, али исто тако може и да шири зло, да позива на убиство и на проливање крви. Ми смо сви живели као једна заједница, ту су били Муслимани, Хришћани, Јевреји и још неке друге верске заједнице. Сам ислам, онај прави ислам се тренутно налази под једним варварским нападом. На нама је, интелектуалцима, ученим људима у свакој заједници, да преузмемо на себе ту улогу да пренесемо слику правог ислама свету.
СД: Да ли да напад на Јазиде као аутохтони народ представља напад на културу и заправо културни геноцид против те групе?
Као што сте поменули, уопштено нема изузетака у Ираку, сви су циљана група. Да ли су то Јазиди, суботари, хришћани, католици, муслимани шиити или сунити, нема изузетака уопште. Један од њихових циљева је уништење културног и цивилизацијског наслеђа, тако да је то једна врста геноцида. Као закључак, Ирак је у целости као земља циљана група.
Производња нафте је готово нормална
СД: Колико тренутни сукоби у Ираку утичу на извоз нафте?
Имају утицаја, али не великог. Као што знамо, ако гледамо географски, највећа изворишта ирачке нафте се налазе на југу земље, тако да се та нафта извози путем Арапског залива. Постоји одређени утицај на нафтовод који се налази на северу Ирака, путем Турске, јер је сам тај нафтовод предмет експлозија, али у глобалу можемо рећи да је нафтна производња настављена у нормалним оквирима, што се тиче централног и јужног Ирака. Такође, и што се тиче Ирачког Курдистана, и ту је ситуација нормална.
СД: Да ли постоји опасност од цепања Ирака?
Та опасност одувек постоји, то је држава која поседује велико природно богатство, као и велико и старо културно наслеђе. Оно што сам ирачки народ треба да уради је да се још више приближе, да споје своје редове, да се заједно супротставе тој опасности.
СД: Како коментаришете нови став Турске која се недавно прикључила међународном фронту у борби против тероризма?
Захваљујемо се Влади Турске на њеном последњом ставу. Такође се захваљујемо што је на своје тло примила велики број ирачких избеглица, а у исто време их позивамо на још већу сарадњу, јер у случају победе тероризма у Сирији и Ираку, то ће се одразити и на Турску. Сама Турска представља једно плућно крило кроз које Ирак дише.
