Govor upucanog Teodora Ruzvelta
26. američki predsednik upucan je tokom predizborne kampanje. Od sigurne smrti spasilo ga je 50 listova papira i futrola za naočare.
Tedi Ruzvelt je tog 14. oktobra 1912. godine izašao iz automobila ispred hotela Gilpatrik u Milvokiju. Bio je iznuren i maltene bez glasa, ali je i dalje žestoko jurišao ka trećem mandatu u Beloj kući.
Na sebi je imao vojnički šinjel u čijem je unutrašnjem džepu nosio metalnu futrolu za naočare i svoj govor – tačnije, preklopljenih 50 listova papira. U trenutku kada se ispravio iz automobila kako bi mahnuo šeširom narodu koji se okupio da ga dočeka – čovek koji je stajao nedaleko od njega upucao ga je u grudi.
Atentator, Džon Šrenk, nezaposleni krčmar, savladan je i ubrzo odveden, a Tedi Ruzvelt zamolio je svog vozača da ga odveze do sale u kojoj je trebalo da drži govor. Njegovi saradnici su se tome usprotivili, ali je Ruzvelt bio odlučan. Zatražio je samo čistu maramicu kako bi pokrio ranu i popeo se na binu.
„Prijatelji, zamoliću vas za potpunu tišinu. Ne znam da li ste u potpunosti shvatili da sam upravo upucan – ali trebaće nešto mnogo jače da bi mene ubilo.“
Kada je neko iz publike viknuo da je to laž, Ruzvelt je pokazao rupe na papirima i košulju na kojoj se razlivala krvava fleka.
Bled i nesiguran na nogama, Teodor Ruzvelt nastavio je govor uprkos saradnicima koji su pokušavali da ga prekinu.
Samo bi ih strogo pogledao i rekao publici: „Moji prijatelji su nervozniji od mene.“
Govor je trajao devedeset minuta, ali ni to nije ubedilo glasače, pa je 5. novembra Vudro Vilson odneo pobedu na izborima.