IZ KONGA PRAVO U SRBIJU: Prvo što sam naučio bilo je...
Od svih zemalja izabrao je baš Srbiju i rešio da ostane.
Iz srca Afrike došao je pravo u Beograd gde živi već tri godine. Mladi Afrikanac iz Konga odlučio je da prevali čak 5.000 kilometara i Srbiju nazove svojom državom. Sa još tri druga stigao je u sasvim nepoznatu zemlju i uspeo da istraje.
Kako reaguju Srbi kad ga sretnu i upoznaju?
Iako je imao podršku porodice i prijatelja i pre svega oca koji je radio u ambasadi u Srbiji, Beograđani su se uglavnom čudili njegovoj odluci.
- Uglavnom se iznenade kada im kažem da ovde živim i studiram, kao i odakle sam. Obično me pitaju: "Što baš ovde?", "Što ne ideš u Nemačku ili Francusku?", čude se...
- U startu sam mrzeo jezik jer nisam ništa mogao da razumem i hteo sam da se vratim nazad. Trebalo mi je šest meseci da naučim da se sporazumevam. Iako sam uzimao časove, mnogo sam brže naučio dok sam izlazio - prepričava nam svoje prve muke dvadesetjednogodišnji student građevine Selest Tunda.
ŽENE OVDE MOLE MUŠKARCE DA IH BIČUJU: Ispovest Srbina koji je ljubav video na drugačiji način (FOTO)
Kao i svaki stranac koji dođe u Srbiju, prvo što je naučio da kaže bila je psovka – je*em ti, ali i "dobar dan" i "brate".
- Ovde ljudi mnogo psuju – kroz osmeh objašnjava ovaj student.
Osim sasvim drugačijeg jezika, zbog kog se osećao kao zalutali putnik, a koji je bio prinuđen da savlada, Selest je morao da se navikne i na drugačiju kulturu, hranu, jezik, mentalitet ljudi, kao i sam način života.
- Sve je nekako drugačije. Kod nas ljudi nisu toliko prisni, bliski. Ne ljube se na ulici kada se vide, devojke se ne ljube pred drugima. Ovde ljudi mnogo opuštenije žive.
Idite u Afriku da vidite šta je siromaštvo
U Kongu je situacija sasvim različita. Iako je imao tu sreću da u svom gradu, na svojim ulicama, vidi kriminal i nasilje koji se događaju u zemlji, taj prizor je gladao na TV-u.
- Sećam se da su žene silovali, roditelje ubijali, a decu odvodili i obučavali ih da koriste oružje. Na ulici dete nosi kalašnjikov. Tamo nema srednjeg sloja, ili si bogat ili živiš na ivici egzistencije. Porodice sede na ulici i prose.
Ništa bez srpske muzike i domaće rakije
Kao svaki stranac, Selest voli da se provodi uz našu muziku i srpsku rakiju.
- Volim srpsku muziku, i svaki dan je slušam. Ovih dana pevam Cviju... Srbija ima dobre pevače i da ne razumeš šta pričaju, možeš uvek da igraš.
U Kongu je sve skuplje. Hleb košta 560 dinara. Jedino što se vrednuje jeste diploma, objašnjava Selest, i to inostrana. Zato mu je želja da se jednog dana vrati sa završenim fakuletom i sebi obezbedi pristojan život, pored svoje porodice.
- Čini mi se da ne znate da vrednujete ono što imate. Mnogo ljudi ovde kuka, ali idite u Afriku, pa da vidite šta je zapravo siromaštvo - zamišljeno progovara.
SRBIN POBEGAO IZ PLEMENA JER SU HTELI DA GA OŽENE: Bežao sam 18 sati, a ONDA sam...
I pored brojnih prepreka koje je morao da savlada, uspeo je da upiše treću godinu na Građevinskom fakultetu polažući ispite na srpskom jeziku. Ipak, ako ne uspe o trošku svoje države da upiše i četvrtu godinu biće prinuđen da se vrati nazad.
- Hoću da završim ovde fakultet. Rešio sam da ne gubim vreme i mislim da sam na dobrom putu. Da mogu ponovo da biram, opet bih izabrao Srbiju. Ne znam kako je u drugim zemljama i ne želim da znam.