ИЗ КОНГА ПРАВО У СРБИЈУ: Прво што сам научио било је...
Од свих земаља изабрао је баш Србију и решио да остане.
Из срца Африке дошао је право у Београд где живи већ три године. Млади Африканац из Конга одлучио је да превали чак 5.000 километара и Србију назове својом државом. Са још три друга стигао је у сасвим непознату земљу и успео да истраје.
Како реагују Срби кад га сретну и упознају?
Иако је имао подршку породице и пријатеља и пре свега оца који је радио у амбасади у Србији, Београђани су се углавном чудили његовој одлуци.
- Углавном се изненаде када им кажем да овде живим и студирам, као и одакле сам. Обично ме питају: "Што баш овде?", "Што не идеш у Немачку или Француску?", чуде се...
- У старту сам мрзео језик јер нисам ништа могао да разумем и хтео сам да се вратим назад. Требало ми је шест месеци да научим да се споразумевам. Иако сам узимао часове, много сам брже научио док сам излазио - препричава нам своје прве муке двадесетједногодишњи студент грађевине Селест Тунда.
ЖЕНЕ ОВДЕ МОЛЕ МУШКАРЦЕ ДА ИХ БИЧУЈУ: Исповест Србина који је љубав видео на другачији начин (ФОТО)
Као и сваки странац који дође у Србију, прво што је научио да каже била је псовка – је*ем ти, али и "добар дан" и "брате".
- Овде људи много псују – кроз осмех објашњава овај студент.
Осим сасвим другачијег језика, због ког се осећао као залутали путник, а који је био принуђен да савлада, Селест је морао да се навикне и на другачију културу, храну, језик, менталитет људи, као и сам начин живота.
- Све је некако другачије. Код нас људи нису толико присни, блиски. Не љубе се на улици када се виде, девојке се не љубе пред другима. Овде људи много опуштеније живе.
Идите у Африку да видите шта је сиромаштво
У Конгу је ситуација сасвим различита. Иако је имао ту срећу да у свом граду, на својим улицама, види криминал и насиље који се догађају у земљи, тај призор је гладао на ТВ-у.
- Сећам се да су жене силовали, родитеље убијали, а децу одводили и обучавали их да користе оружје. На улици дете носи калашњиков. Тамо нема средњег слоја, или си богат или живиш на ивици егзистенције. Породице седе на улици и просе.
Ништа без српске музике и домаће ракије
Као сваки странац, Селест воли да се проводи уз нашу музику и српску ракију.
- Волим српску музику, и сваки дан је слушам. Ових дана певам Цвију... Србија има добре певаче и да не разумеш шта причају, можеш увек да играш.
У Конгу је све скупље. Хлеб кошта 560 динара. Једино што се вреднује јесте диплома, објашњава Селест, и то инострана. Зато му је жеља да се једног дана врати са завршеним факулетом и себи обезбеди пристојан живот, поред своје породице.
- Чини ми се да не знате да вреднујете оно што имате. Много људи овде кука, али идите у Африку, па да видите шта је заправо сиромаштво - замишљено проговара.
СРБИН ПОБЕГАО ИЗ ПЛЕМЕНА ЈЕР СУ ХТЕЛИ ДА ГА ОЖЕНЕ: Бежао сам 18 сати, а ОНДА сам...
И поред бројних препрека које је морао да савлада, успео је да упише трећу годину на Грађевинском факултету полажући испите на српском језику. Ипак, ако не успе о трошку своје државе да упише и четврту годину биће принуђен да се врати назад.
- Хоћу да завршим овде факултет. Решио сам да не губим време и мислим да сам на добром путу. Да могу поново да бирам, опет бих изабрао Србију. Не знам како је у другим земљама и не желим да знам.