Kako biti "mačka" tokom Prvog svetskog rata?

Žene su krajem XIX veka bile podeljene na one koje su se zadovoljavale ulogama supruge i majke i ostajale potčinjene muškarcu i one koje su imale mogućnosti i želje za obrazovanjem, zapošljavanjem i učešćem u većem broju društvenih (dobrotvorna društva) i fizičkih ( šetnja, sport) aktivnosti. 

U modi istovremeno vladaju dve različite struje: jedna koja je želela da zadovolji i dalje prisutne ideale ranijih decenija - da pruži dokaz o društvenom i finansijskom uspehu, dokolici i privlačnosti, da ispuni želje za novotarijama i da udovolji taštini, da bude raskošna; i druga koja je izražavala otpor prema takvom stanju i pokušavala da pokaže da ženama odeća više nije jedina preokupacija i sredstvo izražavanja, već da one žele radikalnu promenu odeće koja bi bila zdravija, udobnija i racionalnija. 

Posle ekstravagantne odeće, krzna i glamura, sivilo Velikog rata uvuklo se i u način odevanja. Uloga žene se drastično promenila, a drugačiji način života diktirao je modu koja se svela na jednostavnost. Zbog velikog broja žrtava tokom rata uglavnom su se nosile tamne boje.

Zbog sve manjeg prisustva muškaraca u kućnim poslovima, sve preuzimaju žene. Počinju da rade u fabrikama, radnjama, na poljima. Žene su prestale nositi nezgrapne, duge podsuknje, što je uticalo da haljine postanu jednostavnije i kraće. Rat i ratna dešavanja svima su predstavljala prioritet, tako da je najprikladnija bila odeća zagasitih tonova i jednostavnog kroja. Moda je bila u drugom planu.

Forme sakoa je dosta slobodnija, ti krojevi su nalik kroju uniforme. Najviše su se nosile uniforme, žaketi, duge suknje do članaka.

Specifični korseti koji su njihovu figuru pretvarali u S siluetu, prestaju da se nose, kao i sve ono što ih sputava. To je bila epoha u kojoj su žene bile vezane za kuću, porodicu, decu. Nisu se bavile fizičkim aktivnostima, te im takva odeća nije smetala. Njena svrha bila je da ukaže na lepotu žene, a korseti koji su nošeni i koji su kontrolisali njeno ponašanje i njeno telo, oslikavali su i odnos koji je društvo imalo prema ženi.

Modu prve decenije 20. veka oblikovale su potrebe žena za raznovrsnim stilovima odevanja u različitim prilikama kojima su prisustvovale. Tako su svakoj modernoj ženi tog doba bile potrebne različite jutarnje i dnevne haljine, elegantne večernje toalete, kao i jednostavne haljine za svakodnevne aktivnosti i sportska oprema za bavljenje tenisom, biciklizmom i skijanjem.

Žene su leti nosile pamučne haljine ukrašene čipkom i vezom koje su se mogle nositi u gotovo svim neformalnim prilikama. Prilikom putovanja ili bavljenja sportom one su se odevale u vunene ili komplete od tvida, sastavljene od suknje, bluze i sakoa, nalik na muška odela.

Bogate žene nakon rata, izgubile su svoje sluškinje i takođe morale da promene svoj stil i mnogo više obavljaju svoje kućne poslove.

Veliki rat je uticao i na promenu frizure. U skladu sa odećom koja je bila svedena, nosile su se i jednostavne frizure. Žene su najčešće pravile punđe ili su uvijale kosu.

Pod uticajem Prvog svetskog rata, stvarala je i čuvena Koko Šanel. Smatrala je da svaka žena može i dalje da bude elegantna, bez obzira čime se bavi, iako je aktivna i obavlja muške poslove. Zato je osmilsilqa novu liniju koja je podsećala na mušku sportsku odeću.

Šanel je otvorila prvi butik u gradiću Dovil, u severnoj Francuskoj. Posvetila je pažnju ukrašavanju žena i koristila je meke i tanke materijale i tkanine.