Kako je nastala Noć veštica?
Noć veštica je praznik koji se poslednjih godina proširio i postao deo pop kulture, a potiče od antičke keltske svetkovine "Samhain".
Noć veštica u Severnu Ameriku preneli su irski imigranti u 19. veku. Najčešće aktivnosti bile su pravljenje od tikve, gledanje horor filmova, kostimirane zabave i čitanje strašnih priča. Ovaj tradicionalni praznik proslavlja se u SAD-u, Irskoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Kanadi, Portoriku, Novom Zelandu i nekim delovima Australije.
Međutim, Noć Veštica se poslednjih godina proširila i postala deo pop kulture. Počinje da se obeležava raznim maskembalima i žurkama zarad dobre zabave u mnogim drugim zemljama.
Pretečom Noći Veštica smatra se antička keltska svetkovina "Samhain". Kako piše portal zanimljiveinformacije.com, ovaj praznik slavili su noć pred Novu godinu koju su čekali 1. novembra. Smatrali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju i stvaraju probleme uništavajući useve. Keltski sveštenici su tom prilikom pravili ogromne lomače na kojima su spaljivali životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime od kože i životinjskih glava.
Zašto su baš bundeve zaštitni znak Noći veštica? Razlog dubljenja bundeva objašnjava irska legenda o domišljatom kovaču Džeku. Uspevši da prevari đavola dva puta i sačuva svoju dušu spasio se pakla. Međutim, kada je umro, zbog svog grešnog života nije bio primljen u raj. Na vratima pakla sačekao ga je đavo i poslao ga natrag u mrak.
Pročitajte i: Kako je nastala drvena olovka?
Napravljen list koji proizvodi kiseonik kao prava biljka!
Kako bi ga se rešio, dao mu je komad uglja, koji je stavio u izdubljenu repu, svoju omiljenu hranu koju je poneo sa sobom. S obzirom na to da Džek nikada nije pronašao put kući, veruje se da od tada luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek Fenjer postao simbol proklete duše koja luta između svetova.