Kako se mozak igra sa nama

1. Reči izgube smisao kada ih ponovite previše puta.

I to se zove semantičko zasićenje. Fenomen se naučno proučava od 1919. godine, kada je prvi put objavljen rad koji je pokušao da ustanovi koliko puta treba da se ponovi jednosložna reč kako bi izgubila smisao i značenje.

2. Sve je teže da uočite sopstvene greške u kucanju.

Dok čitate, mozak se ne fokusira na svako slovo, već na reči. Zato uglavnom uspevate da čitate bez problema čak i kada su samo prvo i poslednje slovo u reči na mestu, a druga razmeštena – evo ovkao. Takvo čitanje je brže, ali rezultat toga je propuštanje grešaka u kucanju. Jedan od načina da tome makar malo stanete na put jeste promena fonta kojim pišite.

3. Mozak vam pomaže da zapamtite nešto što se nije ni desilo.

Lažna sećanja je lako posaditi. Psiholozi su dali ljudima listu reči koje su povezane sa spavanjem (krevet, odmor, budan...) ali na listi nije bio sam glagol "spavanje". Kasnije, kada su ih pitali da se prisete liste, ispitanici su pogrešno upamtili da je na njoj i reč "spavati".

4. Um je kriv za to što nam se čini da je horoskop baš o nama.

I to je Forerov efekat, nazvan po psihilogu koji ga je otkrio. Bertram Forer je rekao studentima da će svakome dati da pročita izjavu o sebi, a oni su to ocenili prosečnom ocenom 4,26. A onda je usledio šok – svako je dobio sličnu rečenicu sa istim značenjem.

Na primer:

- Imate potrebu da se dopadnete ljudima.

- Preterano ste samokritični i stalo vam je do tuđeg mišljenja.

Time je dokazao kako horoskop uspeva da zvuči jezivo istinito za većinu ljudi.

5. Vrti nam jednu istu pesmu u glavi.

Sve je okidač – od preterane izloženosti nekoj pesmi, do osobe, sutacije ili osećanja koje potežu sećanje na neku pesmu. Za sve je kriv, naravno, mozak. Studija je, međutim, otkrila da su neki ljudi uspeli da pronađu pesmu koja, kad je oslušaju, izbriše onu koja im se vrti po mislima, a pri tom sama ne ostane tu gde joj nije mesto.

6. Mozak čini da vidite, čujete, onjušite i okusite nešto što nije tu.

Možete halucinirati svim čulima! Jedini kriterijum da biste nešto nazvali halucinacijom jeste da ste ga doživeli bez spoljnjeg stimulansa. A halucinacije su češće nego što ste mislili. Jedna studija je dokazala da je od 5.000 ljudi trećina doživljavala halucinacije pred odlazak na spavanje. Jedan od osmoro ljudi halucinirao je posle buđenja. Halucinacije su češće kod osoba koje pate od nesanice.

7. Um nam dopušta da boja hrane i pića utiče na ukus.

Dodajući prehrambene boje u belo vine, naučnici su uspevali da zavaraju ljude da piju crveno vino. I ne samo to – ljudi su u mraku jeli šnicle koje su obojene u plavo, a kada se svetlo uključilo – ustajali su i bežali jer im je pozlilo.

8. Osećamo stvaran bol kada vidimo da se neko povredio.

Kada vidimo da nekoga nešto boli, nama se aktiviraju delovi mozga koji su odgovorni za emocionalne komponente bola. Ipak, postoje ljudi koji zaista osećaju bol na mestu gde je povreda nekoga koga gledaju u tom trenutku.

9. Mozak ignoriše informacije koje nas se ne dotiču.

Leva strana mozga ima običaj da zanemaruje informacije koje se ne poklapaju sa njenim viđenjem sveta, dok desna strana vidi sve onako kako jeste.

10. Tražimo šablon tamo gde ga nema.

Istraživanje iz 2008. godine pokazalo je da će ljudi videti slike i oblike na TV-u kada nema signala (takozvano - "sivo šuštanje"), jer imaju manjak kontrole. Pošto negde pronađu šablon, ljudi se osećanju manje bespomoćno.