Како се мозак игра са нама

1. Речи изгубе смисао када их поновите превише пута.

И то се зове семантичко засићење. Феномен се научно проучава од 1919. године, када је први пут објављен рад који је покушао да установи колико пута треба да се понови једносложна реч како би изгубила смисао и значење.

2. Све је теже да уочите сопствене грешке у куцању.

Док читате, мозак се не фокусира на свако слово, већ на речи. Зато углавном успевате да читате без проблема чак и када су само прво и последње слово у речи на месту, а друга размештена – ево овкао. Такво читање је брже, али резултат тога је пропуштање грешака у куцању. Један од начина да томе макар мало станете на пут јесте промена фонта којим пишите.

3. Мозак вам помаже да запамтите нешто што се није ни десило.

Лажна сећања је лако посадити. Психолози су дали људима листу речи које су повезане са спавањем (кревет, одмор, будан...) али на листи није био сам глагол "спавање". Касније, када су их питали да се присете листе, испитаници су погрешно упамтили да је на њој и реч "спавати".

4. Ум је крив за то што нам се чини да је хороскоп баш о нама.

И то је Фореров ефекат, назван по психилогу који га је открио. Бертрам Форер је рекао студентима да ће свакоме дати да прочита изјаву о себи, а они су то оценили просечном оценом 4,26. А онда је уследио шок – свако је добио сличну реченицу са истим значењем.

На пример:

- Имате потребу да се допаднете људима.

- Претерано сте самокритични и стало вам је до туђег мишљења.

Тиме је доказао како хороскоп успева да звучи језиво истинито за већину људи.

5. Врти нам једну исту песму у глави.

Све је окидач – од претеране изложености некој песми, до особе, сутације или осећања које потежу сећање на неку песму. За све је крив, наравно, мозак. Студија је, међутим, открила да су неки људи успели да пронађу песму која, кад је ослушају, избрише ону која им се врти по мислима, а при том сама не остане ту где јој није место.

6. Мозак чини да видите, чујете, оњушите и окусите нешто што није ту.

Можете халуцинирати свим чулима! Једини критеријум да бисте нешто назвали халуцинацијом јесте да сте га доживели без спољњег стимуланса. А халуцинације су чешће него што сте мислили. Једна студија је доказала да је од 5.000 људи трећина доживљавала халуцинације пред одлазак на спавање. Један од осморо људи халуцинирао је после буђења. Халуцинације су чешће код особа које пате од несанице.

7. Ум нам допушта да боја хране и пића утиче на укус.

Додајући прехрамбене боје у бело вине, научници су успевали да заварају људе да пију црвено вино. И не само то – људи су у мраку јели шницле које су обојене у плаво, а када се светло укључило – устајали су и бежали јер им је позлило.

8. Осећамо стваран бол када видимо да се неко повредио.

Када видимо да некога нешто боли, нама се активирају делови мозга који су одговорни за емоционалне компоненте бола. Ипак, постоје људи који заиста осећају бол на месту где је повреда некога кога гледају у том тренутку.

9. Мозак игнорише информације које нас се не дотичу.

Лева страна мозга има обичај да занемарује информације које се не поклапају са њеним виђењем света, док десна страна види све онако како јесте.

10. Тражимо шаблон тамо где га нема.

Истраживање из 2008. године показало је да ће људи видети слике и облике на ТВ-у када нема сигнала (такозвано - "сиво шуштање"), јер имају мањак контроле. Пошто негде пронађу шаблон, људи се осећању мање беспомоћно.